Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Jan.2010, 10:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija danas predaje tužbu protiv Hrvatske?
BEOGRAD - Predstavnici pravnog tima Srbije podneli su danas Međunarodnom sudu pravde u Hagu odgovor na tužbu i protivtužbu protiv Hrvatske za genocid nad Srbima tokom sukoba od 1991. do 1995. godine u toj republici, potvrđeno je u Ministarstvu spoljnih poslova.
Vlada Srbije je odluku o podnošenju tužbe donela 31. decembra, posle konsultacija predsednika Republike Borisa Tadića sa premijerom Mirkom Cvetkovićem.
Srbija se odlučila na ovaj korak jer je Republika Hrvatska >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << 2. jula 1999. godine pokrenula postupak pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu protiv tadašnje Savezne Republike Jugoslavije zbog navodnog kršenja Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida tokom oružanih sukoba na teritoriji te Republike od 1991. do 1995. godine.
Pravni tim Srbije je sredinom decembra okončao rad na kontratužbi koja u pet tomova sadrži detalje vezane za zločine počinjene nad Srbima u Gospiću, Sisku, Pakračkoj poljani, Karlovcu, Osijeku, Paulinom Dvoru, Medačkom džepu, na Maslenici i tokom operacija Bljesak i Oluja.
Tužba sadrži i istorijski presek srpsko-hrvatskih odnosa, sa naglaskom na događaje iz Drugog svetskog rata i na masovno stradanje Srba u logoru Jasenovac.
Jeremić: Nismo imali izbora
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić ocenio je danas da Srbija nije imala izbora već da podnese kontratužbu protiv Hrvatske za genocid nad Srbima počinjen tokom rata od 1991. do 1995. godine.
"Srbija je, sve ovo vreme, činila sve što je u njenoj moći da do ovakvog epiloga ne dođe, ali za tako nešto je bio potreban partner. Nismo ga imali. Srbija nije imala izbora već da podnese kontratužbu protiv Hrvatske za genocid", rekao je Jeremić u izjavi novinarima po završetku prvog dana Ambasadorske konferencije u Palati Srbije.
"Nema nikakve dileme da ulazimo u novu etapu odnosa sa Hrvatskom, koja podrazumeva sudski proces", istakao je Jeremić.
I pored toga, kako je naglasio Jeremić, namera Srbije je da u regionu Zapadnog Balkana vlada mir i stabilnost i da "pokušamo da, uz sve probleme koje imamo između nas, sarađujemo na putu integracija u EU".
Varadi:Sud će verovatno objediniti tužbe u jednom postupku
Profesor međunarodnog prava Tibor Varadi ocenio je danas da će Međunarodni sud pravde u Hagu "najverovatnije objediniti u jednom postupku tužbu Hrvatske protiv Srbije i protivtužbu Srbije".
"Mislim da je najracionalnije i najlogičnije da se to vodi unutar jednog procesa, jer se radi o jednom istom periodu i istom nizu događaja koje je najlakše sagledati zajedno", rekao je Varadi TV B92.
Varadi, koji je bio jedan od pravnih zastupnika Srbije u vezi sa tužbom koju je podnela Hrvatska, kazao je da je "malo verovatno da bi se postupak mogao završiti osudom".
"Najverovatnije da tužba za genocid nema šanse, jer Haški tribunal nikoga ne samo da nije osudio, već ni optužio za genocid u vezi sa delima u Hrvatskoj, pa će se verovatno tužba odbiti", rekao je Varadi.
On je objasnio da Međunarodni sud pravde odluku može doneti samo po pitanju genocida, odnosno utvrditi da li je jedna država izvršila ili pomagala genocid i dodao da bi "istinu trebalo tražiti kroz individualnu odgovornost, a ne kroz konfrontaciju država".
Na pitanje da li može da se ponovi tehnička rasprava o nadležnosti suda u tom procesu, Varadi je odgovorio da to nije moguće.
"Razlozi za nadležnost suda, koji su bili u žizi rasprave, sada ne dolaze u obzir. Očigledno je da je Srbija ne samo članica Ujedinjenih nacija, već i članica statuta tog suda što je i važnije", rekao je Varadi.
Stojanović: Usmena rasprava najranije za dve godine
Usmena rasprava pred Međunarodnim sudom pravde povodom kontratužbe Srbije protiv Hrvatske za genocid najranije bi mogla da počne za dve godine, ali u svakom trenutku dve strane mogu dogovoriti poravnanje, čak i na početku rasprave, izjavio je danas profesor međunarodnog prava Radoslav Stojanović.
Stojanović, koji je bio glavni pravni zastupnik srpske strane u tužbi BiH protiv Srbije za genocid, rekao je agenciji Beta da po podnošenju kontratužbe protiv Hrvatske sud mora da prouči argumente obe strane, kako bi u dogovoru sa njima mogao da zakaže usmenu raspravu.
"Kad se podnese tužba Međunarodnom sudu pravde, on tu tužbu pošalje strani koja je tužena i ta strana ima pravo da u određenom roku odgovori na tu tužbu. Hrvatska će morati da odgovori na tužbu Srbije, ali ima pravo i da odgovori i na takozvani odgovor Srbije na tužbu Hrvatske, koji je takođe predala srpska strana", rekao je Stojanović.
Stojanović je izrazio uverenje da je realno očekivati da dođe do poravnanja između Srbije i Hrvatske, jer za to postoji interes obe strane ali je problem kako to objasniti javnom mnjenju.
"Imao sam prilike da razgovaram sa ljudima iz Hrvatske koji su oko toga angažovani i znam da je njihov stav da se tužba povuče.
Problem je javnog mnjenja i u Hrvatskoj i u Srbiji", rekao je Stojanović i kao primer naveo da je on sam, pošto je u listu Danas napisao tekst protiv podnošenja srpske kontratužbe, doživeo brojne napade "od takozvanih patriota".
On je dodao da je situacija po tom pitanju još teža u Hrvatskoj i da će se svako ko povuče tužbu protiv Srbije naći na ozbiljnom udaru javnog mnjenja.
"U svakom slučaju u pitanju su politički razlozi jer pravni ne postoje. Da je Vlada Srbije vodila računa o međunarodno-pravnoj kvalifikaciji genocida, onda sasvim sigurno ne bi mogla da optuži Hrvatsku za genocid, kao i što ne bi mogla ni hrvatska strana da optuži srpsku", naglasio je Stojanović.
Prema redosledu, kazao je Stojanović, prvo Hrvatska izlaže svoju tužbu, pa onda Srbija svoju protivtužbu. Zatim se pokreće rasprava o onome što je dato u pismenim podnescima i iznose se novi argumenti obe strane.
"Mogućnost poravnanja postoji i do početka usmene rasprave. U slučaju tužbe BiH ja sam na raspravi pred sudom kad sam dobio reč, posle bosanske strane, u svom uvodnom govoru predložio da BiH povuče tužbu i da sednemo za pregovarački sto i rešimo pitanje nacionalnog pomirenja", rekao je Stojanović.
On je dodao da je poravnanje mnogo bolji put od sudskog rešavanja spora jer presudom nikada ne mogu biti zadovoljne obe strane, tako da konflikt može da se nastavi.
"To dokazuje i činjenica da u Sarajevu bošnjačka i donekle i hrvatska strana ne priznaje presudu Međunarodnog suda pravde kojom je Srbija oslobođena odgovornosti za genocid", naglasio je Stojanović.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
