Izvor: Blic, 08.Mar.2010, 01:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sramota države, OHR i oba entiteta
Brčko, Banjaluka - Za razliku od pre nekoliko godina, kada je Brčko Distrikt bilo relativno povoljno mesto za život u BiH, sa platama skoro duplo većim nego u ostatku države, ovaj deo teritorije BiH 10-godišnjicu supervizije OHR - po najvažnijim pokazateljima - dočekuje kao najlošiji deo države. Aktuelna recesija, nesređen odnos Brčkog u odnosu na entitete, otimanje RS i FBiH za nadmoć na ovom delu BiH i uloga OHR, samo su neki od ključnih faktora koje upućeni smatraju odgovornim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za sadašnji život Brčaka.
Da je životni standard u Brčkom u poslednje vreme išao silaznom putanjom najbolje se vidi iz prosečne neto plate koja je 2005. iznosila 675 KM i za 210 KM bila veća nego u RS, odnosno 117 maraka u odnosu na FBiH. Međutim, na kraju prošle godine, od sjaja Brčkog nije ostalo skoro ništa jer sa prosečnom platom od 789 KM samo za marku bilo ispred RS, dok je u FBiH ta suma bila 792 marke. Rezultat je vrtoglavi pad kupovne moći građana jer su cene rasle u celoj državi.
Mada je u međuvremenu bio uočljiv blagi rast investicija, zaposlenosti i DBP, kriza se osetila i u budžetu, pa je, prema statistici, nivo ukupnih budžetskih prihoda sa 223,3 miliona maraka iz 2007. krajem prošle godine pao na svega 186,8 miliona KM.
I predsednik Sindikata u Distriktu Ilija Kalajdžić tvrdi da Brčaci sada žive mnogo lošije u odnosu na period od pre pet godina jer je trenutna potrošačka korpa oko 1.600 KM dok je plata upola manja. On tvrdi da je radno zakonodavsto u Distriktu na štetu radnika, tvrdeći da je za to zeleno svetlo dao OHR, „kako bi umanjio prava radnika i time privukli investitore". Međutim, on tvrdi da se to nije desilo „jer domaći poslodavci koriste budžet Distrikta, dobijaju tendere i poslove, a potkradajući radnike i fondove".
„Često ne uplaćuju doprinose za radnike jer entitetski fondovi nemaju mogućnosti da kontrolišu te uplate, a inspekcija Distrikta kontroliše samo prijavu", kaže Kalajdžić.
Stav supervizora Rafija Gregorijana nismo uspeli čuti jer je na službenom putu u SAD.
Međutim, gradonačelnik Brčkog Dragan Pajić obećava da će plate, bar u javnom sektoru, biti veće nakon najavljenih izmena Zakona o platama iz 2006. To pokazuje, smatra Pajić, da ova vlast nije uticala na plate. On kaže da je rešenje u većim ulaganjima u Brčko, tvrdeći da će najavljeni infrasrukturni projekti napraviti od Brčkog „veliko gradilište".
Predsednik brčanske skupštine Mirsad Đapo takođe izgovor vidi u globalnoj krizi. On smatra da je problem i što ne postoji kolektivni ugovora „koji je Vlada bila spremna da potpiše".
„Zbog toga se u privredi isplaćuju najniže plate, a ostali rade na crno. Međutim, realnost je da životni standard građana ne pada u odnosu na entitete", tvrdi Đapo.
Kukić: Kriza, izvan sistema, nacionalizam
Politički analitičar iz Mostara Slavo Kukić smatra da je, osim recesije koja je zahvatila celu BiH, na pogoršanje života Brčaka uticalo i to što je „Brčko dugo bilo izvan sistema". To znači da su mnoge odredbe o prodaji, kupovini, uvozu derivata, pre svega nafte, bile izvan regulativa u BiH, zbog čega se u budžet slivalo mnogo novca, što sada nije slučaj. „Treća dimenzija je zaoštravanje nacionalističke retorike, što znači odvlačenje dela društvene energije s životnih na iracionalna pitanja. U celoj priči uloga OHR je predimenzionirana iz nekih političkih krugova", kaže Kukić.
ANKETA: Kako živite u odnosu na poslednjih nekoliko godina?
Vladimir Matijević, preduzetnik
Živim lošije. U Brčkom je sve podređeno glomaznoj administraciji koja nema viziju kako da popravi kvalitet života.
Jelica Manojlović, prodavačica
Meni je sve gore, ali ima i onih na visokim funkcijama koji žive bolje. Razlog su „veze i vezice", mito i korupcija.
Slobodan Radenković, penzioner
Mnogo je lošije i svi su krivi. U krizi nisu samo oni koji u Distriktu uspevaju da dobiju određene privilegije.
Ivica Svrtan, prosvetni radnik
Vlast je kriva što živimo lošije. Očigledno je da rade samo za svoju korist i ne brinu o sugrađanima. Zato nam je kako nam je.
Sandra Kvrgić, studentkinja
Loše je, veoma loše. Pokušavam da se snađem na razne načine. Ne znam ko je kriv, ali bih volela da se situacija što pre popravi.
Emina Hasanbegović-Čajić, sudski vestak
Lošije živimo jer nam je ranije pomagala rodbina iz inostranstva, sada ne, a i mnogo smo zaduženi.
