Izvor: B92, 18.Avg.2021, 10:37

"Sprečite ustoličenje Joanikija. Ne, nikada"

Gradonačelnik Cetinja Aleksandar Kašćelan pozvao je predstavnike diplomatskog kora u Crnoj Gori da spreče ustoličenje mitropolita Joanikija.

Ono je najavljeno za 4. i 5. septembra u manastiru na Cetinju.

U pismu ambasadorima Kašćelan od njih traži da "apeluju na smirivanje tenzija i poštovanje volje dela crnogorske javnosti da se ustoličenje mitropolita Joanikija ne održi na Cetinju, već da se za taj čin odabere neko drugo mesto".

Kašćelan je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pismo uputio rezidentnim ambasadorima u Crnoj Gori pojašnjavajući, kako navodi, kompleksnost društveno-političke situacije u zemlji i na porast tenzija, a povodom "najavljenog ustoličenja mitropolita Srpske pravoslavne crkve u Cetinjskom manastiru".

Pozivajući se na uvažavanje verskih prava i sloboda, Kašćelan kaže da veruje da "očuvanje mira u ovom trenutku mora biti prioritet“.

Dodao je da je zabrinut trenutnom situacijom i da kao prvi čovek Cetinja ima obavezu da, kako navodi, učini sve što je u njegovoj moći da se eventualne neželjene posledice spreče, preneo je podgorički portal CdM.

Cetinjski manastir je vekovna i neotuđiva svojina Crkve i svako pozivanje na navodno vlasništvo Prestonice nad Cetinjskim manastirom je ustvari pokušaj prevare građana i celokupne javnosti u pokušaju podizanja tenzija i lažnog predstavljanja vrlo jasnih, nespornih i lako proverljivih istorijskih i pravnih činjenica.

To je poručeno u saopštenju Svetigore preš dostavljenom i Tanjugu, a koje je potpisao koordinator Pravnog saveta Mitropolije protojerej Igor Balaban.

"Svojinu nad Cetinjskim manastirom je uvek imala i danas ima Mitropolija", navodi on i poručuje da je crnogorskom društvu u ovom trenutku potrebna istina, pravda i mir, a ne laž, klevete, mržnja i pozivi na nasilje.

U opširnom istorijatu Cetinjskog manastira, a povodom mnogobrojnih i, kako se navodi, veoma bučnih napada na Crkvu, zbog najave sasvim uobičajenog čina ustoličenja mitropolita poručeno je da je samo u 20. veku u tom manastiru održano pet-šest ustoličenja uz veliku radost i učešće mnogih građana Cetinja i drugih gradova.

"I ne, nikad se nije održalo nigde drugo otkad je stolica Mitropolita zetskog na Cetinju - poslednjih, dakle, više od pola milenijuma", jasan je Balaban.

Ne osvrćući se, kaže, na uvrede, klevete i pretnje u poslednje vreme i tvrdnji da je manastir vlasništvo Cetinja, Balaban do detalja iznosi istorijske činjenice i pojašnjava da je zavrzlama nastala kada je Uprava za nekretnine Crne Gore iz novembra 2005. godine celokupno gradsko-građevinsko zemljište upisano kao državna svojina Prestonice sa pravom korišćenja postojećih i stvarnih titulara svojine.

"Dakle, svojina Prestonice je upisana na sve nepokretnosti, uključujući privatne, a svi stvarni vlasnici, ne samo manastir, jednim su potezom, bez vođenja posebnih postupaka, postali samo korisnici svoje sopstvene imovine", precizira Balaban.

Ukazuje da je Ustavni sud Crne Gore odredbe Zakona o građevinskom zemljištu, na osnovu kojih je ovakakv upis izvršen proglasio neustavnima i stavio ih van snage, ali da Uprava za nekretnine iz nekog razloga nije sve vratila u pređašnje stanje, već to i danas čini isključivo po zahtevu pojedinačnih vlasnika.

"Mitropolija je odavno tražila da se taj neustavni upis svojine Prestonice briše iz katastra, ali se taj zahtev Mitropolije nije rešio pred Upravom za nekretnine zbog nepotrebnog odugovlačenja tog organa, iako su slični zahtevi privatnih vlasnika rješavani u vrlo kratkom roku", precizira Balaban.

Mitropolija se, ističe, nada će Uprava za katastar i državnu imovinu u narednom periodu postupati savesno i doneti zakonito rešenje po više puta podnošenim zahtevima.

Uostalom, ističe Balaban, šta će državi, koja je Ustavom propisala odvojenost verskih zajednica od države, svojina nad verskim objektima. U iznošenju niza istorijskih činjenica navodi se da je ktitor, odnosno osnivač manastira je Gospodar zetski Ivan Crnojević koji u svojoj osnivačkoj povelji 1485. godine vrlo detaljno opisao šta mu sve poklanja, a ne radi se, kaže, samo o neposrednom manastirskom okruženju, već i o zemlji.

Ovu povelju, dodao je, potvrdili su i njegovi sinovi Đurađ i Stefan, koji su dodali i još neka druga imanja. Navodi se da je 1895. godine, crnogorski knjaz Nikola svojom odlukom potvrdio manastiru pravo svojine, dobijeno još od Ivana Crnojevića, koga je u tom tekstu nazavao "poslednjim nezavisnim srpskim vladaocem”.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

Nastavak na B92...