Izvor: Glas javnosti, Srna, 05.Mar.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spaljivanja živih i mrtvih u kotlarnicama
Velike su bile razmere „maštovitosti“ Izetbegovićevih „specijalaca“ tokom mučenja srpskih civila u Sarajevu.
U svojim krvavim pohodima „zelene beretke“ su pokazale veliku maštovitost u smislu metoda ubijanja: izmislili su 74 vrste mučenja - od kamenovanja do ubrizgavanja benzina u krv žrtve. Tu su i upotreba tzv. toplog zeca, kastriranje žrtava, metode zlostavljanja i ponižavanja - od pevanja ilahija i kasida do teranja žene i muškaraca na seksualne perverzije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti <<
Zabeležene su metode psihičkog zastrašivanja - od oštrenja noža pred žrtvama do lažnog streljanja. Zatim ucene - od pretnji silovanjem do pretnji ubistvom dece, piše Srna.
Zabeležena su mučenja glađu i žeđu, udaranje glavom od zid, batinanje svim mogućim predmetima, sve vrste mučenja strujnim udarima, elektrošokovi strujom malog napona, gaženje, skakanje po trbuhu do izazivanja hernije, udaranje po polnim organima, batinanje „maljem“ - u stvari vrećom u kojoj je zavezano nekoliko kilograma soli, sve vrste pečenja - od gašenja cigareta po telu do prženja brenerom ili vrelim nožem, izbijanje zuba, sve vrste polnih perverzija... O različitim načinima mučenja svedoče ljudi koji su prošli kroz logor u Tarčinu. NJima je po dolasku priređen „topli zec“, odnosno prolazak kroz špalir onih koji su ih sa obe strane udarali letvama. Zatvorenici su bili u ćeliji, zapravo betonskoj komori dužine 10 metara, širine pet i visine pet metara, (gde je pre rata skladištena pšenica u zrnu), sa minimumom difuzne svetlosti.
Onda je zloglasni Daidža stigao u silos sa svojim „kobrama“ i dva dana provodio krvavo orgijanje.
Svedoci govore da su tučeni držalicama, lopatama, kundacima, bukovim gredicama - tučeni su u tunelu koji je bio pod velikim nagibom, a oni koje su izvodili iz tunela više nisu se nikad vratili natrag. Zbog batinanja umro je Slavko Sušić, koji je među zarobljenicima ležao mrtav nekoliko dana.
U hangaru, gde je bilo zatvoreno 250 ljudi, ubijeno je njih 16, a jednom 70-godišnjaku ukucana je kokarda ekserom na čelo. Umro je u teškim mukama. Reč je o Šćepanu Gotovcu, kome su kokardu na čelo zakucali Zijo Landžo, Azem Delić i Adem Ćosić.
Preživeli logoraši svedoče da su im velikim injekcijama vadili krv, palili kosu i stidne dlake.
Žene su silovane. Prema svedočenjima, nekada je u silovanjima učestvovalo po 18 ljudi. Devojke su poslije silovanja ubijali.
Zločina je bilo i na svim drugim lokacijama. Mučenja i bestijalna ubistva ređala su se u svim sarajevskim opštinama. Jedna žena je svedočila da je svojim očima gledala „kako neki Mrda na Dobrinji nosi ogrlicu oko vrata, načinjenu od ljudskih ušiju, odsečenih i nanizanih na neku vrpcu“. Svedoci tvrde da je to bio Nermin Mrdić.
Zločinac Nedžad Mehanović priznao je: „U neboderu „Zvijezda“ u Ulici Tome Masarika vršili smo pretres i našli smo jednu babu. Samo smo uzeli babu i bacili je kroz prozor. To se tada tako radilo“.
Da bi prikrili zločine, izvršioci su često spaljivali leševe masakriranih.... U kotlarnici na Alipašinom polju spaljen je veliki broj sarajevskih Srba. Svedoci iz susednih stambenih zgrada tvrdili su da su se svaku noć iz kotlovnice čuli krici i zapomaganja, a ujutro je vazduh bio zasićen mirisom pečenih ljudskih tela.
Prema do sada poznatim izvorima, zna se da su živi Srbi spaljivani u kotlarnici koja se nalazila u Olimpijskom naselju Mojmilo, tu su kao „ložači“ ordinirali Šefik Šanta, Rešad Gagula i Davor Matić.
Prema njihovom svedočenju, ostaci spaljenih Srba, prema naređenju Ejupa Ganića, odvoženi su i zatrpavani kod skladišta „Gorenja“ u Azićima.
Bilo je slučajeva da je igran poker u pojedine delove tela, naročito zarobljenih srpskih vojnika. U jednom dokumentu pod nazivom „Crno na bijelo“ piše: „Tako je Pero Tadić izgubio oči, a Siniša Pudić uvo“.
Ređaju se opisi mnogobrojnih zločina nad Srbima u muslimanskom delu grada. Evo citata iz spisa Okružnog vojnog tužilaštva iz Sarajeva: „Džipa Nisad je kundakom udario Boru Krajišnika i prebio mu grudi, a u tom momentu je ušla i Janja Krajišnik, u koju je Benjamin Škulj uperio automatsku pušku i ispalio joj nekoliko hitaca u grudi, od čega je na mestu ostala mrtva. Zatim je Džipa Nisad pucao u grudi Bori Krajišniku, koji je pao na kauč. Kada je pokazivao znake života, Benjamin Škulj je ispalio u njega još jedan rafal, a kada je Borka Krajišnik pokušala da se sakrije iza kauča Benjamin je ubio tako što je ispalio više hitaca u leđa i slabine. Ovaj zločin se desio u kući Krajišnika u Ulici Koste Racina br. 144.“ Zabeležen je i sledeći slučaj. „Četvrtog aprila 1993. godine Samir Petrović, Edin Kurtović i maloletni Benjamin Škulj došli su pred porodični stambeni objekat Branka Nikolić u Sarajevu u Ulici Adema Buće br. 28. Posle upada u kuću Edin je vezao Branku ruke na leđima električnim kablom od stone lampe, a potom mu je drugi kraj kabla u vidu omče stavio preko glave. Kada je Branko počeo da doziva pomoć, Samir mu je levom rukom zabacio glavu unazad, a desnom rukom, u kojoj je držao nož „rambo“, preklao ga“.
Jedan svedok priča: „Prvo su majku vezali za nekakav stub pred kućom pošto nije htela da kaže gde joj je muž, uzeli su joj dete od četiri godine stavili u mešalicu za malter i uključili mašinu. Majku nisu ubili i ona je, gledajući to, pomerila pameću“.
Zabeleženo je u svedočenjima prisiljavanje zatvorenika da međusobno spolno opšte, silovanje ćerki pred roditeljima, supruga pred muževima, odsecanje ušiju, sunećenje, čupanje noktiju na nogama i rukama, kastriranje, probijanje jezika nožem, probijanje šaka i stopala nožem i šrafcigerom, provlačenje žica kroz uši, lomljenje ekstremiteta logoraša itd.
Prema jednom svedočenju, bilo je i monstruozno bizarnih zločina poput onoga kada su zločinci pustili živu jegulju u vaginu jednoj ženi.
Priredio: Nenad Tadić
Давне 1992.године у луку у Зеленици у Црној Гори је допловио хрватски брод са великом групом Срба,мушкараца,жена,деце,који су били заточеници муслимана у логорима око Коњица.Ради се о Србима из Коњица и околине.Неким међународним посредовањем су ослобођени и предати Хрватима који су их превезли у Црну Гору.О понашању Хрвата су причали позитивно.Неколико млађих људи смо примили на посао у фирму у којој сам био један од руководилаца.Шта су ти момци причали и кроз које су муке прошли је да човек не поверује.Скоро све млађе девојке и жене су биле више пута силоване а знатан део њих су биле у другом стању,као последица силовања,па су те проблеме решавали гинеколози.
Пошто су у свим овим ратовима само Срби сатанизовани а муслимани и Хрвати били само "невине жртве",наше власти би требало да организују општи прогон свих тих злочинаца ма где се они налазили.Начина и метода има много а новца не би смело да недостаје.Нека се угледају само на Израелце,па Американце.
Где је сад Чеда Јовановић да се својој браћи вехабијама из Сарајева "исприча" што се Срби нису самоубили већ су СА вехабије биле приморане да се озноје убијајући и мучећи?
Pa gde je sad Hag i gde su nashi politicari da kukaju po celom svetu kao sto kukaju muslimani...
Njima je dovoljno da kazu "Srebrenica" i svima je jasno o cemu se radi. Ruzno je sto i nasi mediji ne povecaju cesce i agresivnije izvestavanje o zlocinima koji su se nad Srbima desavali!
