Izvor: Southeast European Times, 21.Jan.2011, 00:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Smanjenje stope prirodnog priraštaja u Srbiji

Mnogi kažu da ne mogu da priušte da imaju decu, a vlada, koja nema dovoljno novca, raspolaže samo oskudnim sredstvima za pružanje pomoći.

20/01/2011

Biljana Pekušić za Southeast European Times iz Beograda -- 20.01.2011

Kada je u pitanju broj dece koja se rode svake godine, Srbija je blizu poslednjeg mesta, u poređenju sa ostalim evropskim zemljama. Zemlja trenutno ima negativan rast stanovništva od minus 3,5 odsto.

Stagniranje stope prirodnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << priraštaja uskoro će dovesti do izumiranja jedne od najstarijih opština u Srbiji, Crne Trave. U tom mestu se svake godine rodi samo oko deset beba (osam u 2010), a prosečan broj smrti godišnje iznosi 80. Sličnih primera ima širom Srbije.

Neki parovi kažu da su razlog ekonomske nedaće. „Ne možemo priuštiti decu jer moj suprug i ja zarađujemo manje od 200 evra mesečno“, kaže za SETimes 24-godišnja Svetlana Miladinović iz Knjaževca, na istoku Srbije.

„Kirija je 50 evra i malo toga ostane za nas dvoje. Šta bi se desilo da imamo dete? Par dečijih cipela košta najmanje 20 evra, a tu su i odeća, hrana, škola i drugi troškovi“, rekla je ona.

Pre dve godine država je zvanično usvojila strategiju za preokretanje demografskog trenda. Međutim, pomoć koju nudi je ograničena. Novi roditelji dobiju odjednom 300 evra za prvo dete, odmah po rođenju. Za drugo, treće ili četvrto dete pomoć je još manja i isplaćuje se u 24 rate.

Vlada jednostavno nije u mogućnosti da učini više, kaže ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić. Bez dovoljno sredstava u budžetu, ona može da pruži samo minimalno porodiljsko odsustvo i drugu pomoć.

„Samo oko 200.000 porodica dobija dodatak za decu, a 61.000 porodica dodatak za roditelje“, rekao je on. „Procenat siromaštva dece veći je nego za odrasle. Skoro 10 odsto maloletne dece živi ispod nivoa siromaštva“.

Prema Vladimiru Ješiću, osnivaču dečijeg portala „Bebac“, ne preduzimaju se ključni koraci.

„Inspektori treba da počnu da rade svoj posao i kažnjavaju poslodavce koji otpuštaju trudnice“, kaže on. „Zdravstvena služba mora bolje da se organizuje kako trudne žene ne bi plaćale porođaj lekarima, a obdaništa bi trebalo da koordiniraju svoje radno vreme sa radnim vremenom roditelja. Ali, država ne čini ništa da pomogne roditeljima“.

S obzirom da ne postoje dovoljna državna sredstva, na opštinama je da pokriju taj jaz u nezi dece, a samo veće i bogatije opštine su u stanju da učine to. Beograd, na primer, i dalje plaća 100 odsto porodiljskog odsustva -- jedini grad u Srbiji u kojem se to radi.

U međuvremenu, grad Jagodina planira neobičan podsticaj za potencijalne roditelje. Svaki par koji odluči da se venča dobiće na poklon 3.000 evra, ali samo ako jedan od partnera ima preko 38 godina.

Ali, tu je i uslov: moraju da dobiju bebu u određenom vremenskom roku.

„Ako par ne ostane zajedno pet godina ili ne dobije dete u tom periodu, moraće da vrate novac, sa kamatom“, objašnjava gradonačelnik Dragan Marković Palma.

Nastavak na Southeast European Times...