Izvor: Politika, 30.Jul.2010, 12:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Istorijski potpis za SHS železnicu

Zajedničko železničko preduzeće Slovenije, Hrvatske i Srbije moglo bi svakoj državi godišnje da donese po 50 miliona evra. – Srbija i Slovenija uložiće narednih godina u modernizaciju po pet milijardi evra

„Vidite koliko je interesovanje novinara za novu Jugoslaviju”, prokomentarisao je u šali ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić posećenost konferencije na kojoj je potpisana deklaracija Srbije, Hrvatske i Slovenije, sročena na engleskom jeziku, o osnivanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zajedničkog železničkog preduzeća.

Ta kompanija, koja treba da počne da radi 1. septembra, omogućiće brži transport robe na Koridoru 10 i pojednostaviti granične procedure. Kako će se ona zvati još nije odlučeno, a novinarsko pitanje da li je prihvatljivo ime „Železnice Srba, Hrvata i Slovenaca”, propraćeno je smehom. Ministar Mrkonjić je pozvao novinare da predlože novo ime kompanije.

Njeno sedište biće u Sloveniji, budući da je ta zemlja članica Evropske unije i ima usaglašenu regulativu sa evropskom, ali će, kako je objasnio Patrik Vlačič, slovenački ministar za promet, firma imati po jednog predstavnika iz sve tri zemlje. On je rekao da će preduzeće biti profitabilno.

– Ukoliko se realizuje plan da roba iz Ljubljane za 35 do 40 sati umesto dosadašnjih 60 do 70 sati stigne do Istanbula i ako privučemo deo vozova s Koridora 4, svaka država će godišnje zarađivati po 50 miliona evra – procena je Milutina Mrkonjića.

On objašnjava da trenutno Koridorom 10 ide oko 700 vozova, dok konkurentskim Koridorom 4 preko Mađarske ide oko 7.000, odnosno oko 90 odsto saobraćaja između Nemačke i Turske.

Deklaracijom, koju su potpisali Milutin Mrkonjić, Patrik Vlačič, ministar za promet Slovenije, i Danijel Mileta, državni sekretar Ministarstva mora, saobraćaja i infrastrukture Hrvatske, tri države su se obavezale da će raditi na otklanjanju administrativnih ograničenja prilikom prevoza robe (carine, veterinarskih i fitosanitarnih kontrola) i putnika preko graničnih prelaza.

Mrkonjić je kao dobro ocenio što tri zemlje rade na ekonomskim integracijama i dodao da osnivanje zajedničke kompanije pokazuje da ekonomski odnosi diktiraju političke odnose. Vlačič i Mileta su ocenili da se radi o istorijskom potpisu.

Što se pruge tiče ona je najlošija u Srbiji. Ministar Mrkonjić je rekao da se ona mora modernizovati, za šta se pripremaju projekti, ali je naglasio da na pojedinim delovima (od Niša do Dimitrovgrada) nije ni elektrificirana. Državni sekretar u hrvatskom ministarstvu rekao da je pruga na Koridoru 10 u toj zemlji besprekorna i najbolja u zemlji.

Slovenački ministar Vlačič kaže da Slovenija nema železničku infrastrukturu kakvu bi želela i dodao da u narednih pet godina planiraju da u modernizaciju ulože od pet do osam milijardi evra.

Tragom ove vesti, stručnjaci ovakav potez ocenjuju veoma pozitivnim. Osnivanjem zajedničkog preduzeća prihod „Železnica Srbija” od transporta (koji sada iznosi 45 miliona evra) biće udvostručen, kaže za „Politiku” Dejan Lasica, državni sekretar u Ministarstvu infrastrukture zadužen za železnicu. Efektivan i konkurentan transport robe se, prema njegovim rečima, može postići u sadašnjim uslovima, kada prosečna brzina vozova iznosi 55 kilometara na čas. Ukoliko bi se modernizovala železnica, kaže on, korist bi bila veća.

Mihailo Maletin, bivši profesor Građevinskog fakulteta na Katedri za puteve, aerodrome i železnice, ovaj korak ocenjuje kao dobar.

– Sve što vodi ka tome da se železnica digne na viši nivo je pohvalno jer je srpska železnica u katastrofalnom stanju. Zadovoljan bih bio kada bismo dostigli nivo iz 1939. godine kada je bila u rangu evropskih – kaže Maletin.

Za evropsku ligu, odnosno dvokolosečnu prugu, i podizanje brzine na 160 kilometara na čas potrebno je oko 4, 6 milijardi evra ulaganja na srpskom delu Koridora 10.

I Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta, ovaj potez triju država ocenjuje kao dobar i ekonomski opravdan.

– Čestitam vladama ove tri zemlje što su bez velike pompe prevazišle rezervisanost prema saradnji i uspele da se za kratko vreme dogovore o zajedničkom preduzeću. Da ste me pre dve-tri godine pitali da li je ovo moguće, rekao bih da je ideja dobra i da je korisna za sve, ali da je njena realizacija daleka – kaže Vujanić.

On naglašava da je interes Slovenije, koja istina ima evropsku infrastrukturu i na čijim prugama vozovi razvijaju brzinu od 120 kilometara na sat, da njena roba bar za 12 sati brže nego do sada stigne do Istanbula. S druge strane, kaže on, potpisivanjem zajedničke deklaracije, Srbija otvara put za brži protok robe i usluga ka Evropskoj uniji.

----------------------------------------------

Istorija

„Na teritoriji zajedničke države ukupna železnička mreža iznosila je krajem 1918. godine 8.962 kilometra. Od toga je bilo 92 odsto normalnog, a osam odsto uskog koloseka. Stanje železničke mreže i voznog parka u čitavoj državi bilo je katastrofalno. Pruga Beograd–Ljubljana je posle Prvog svetskog rata predstavljala glavnu saobraćajnicu u zemlji i vezu sa zapadnom Evropom, pa je zbog toga temeljno rekonstruisana.

Ta pruga je pre rata bila lokalna, a potom je predstavljala bitnu međunarodnu vezu Evrope sa Azijom i Sredozemljem. Dupli kolosek na čitavoj pruzi počeo je da radi 1929. godine izgradnjom na relaciji Beograd–Novska. Na taj način Beograd, Zagreb i Ljubljana, tri bitna centra države, bili su vezani sa zapadnom i severnom Evropom dvokolosečnom prugom”, navodi se u studiji „Železnički saobraćaj i modernizacija Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca”, autora Draška Petrovića.

Marijana Avakumović

objavljeno: 30/07/2010

Nastavak na Politika...

S media: Železnička firma Srbije, Hrvatske i Slovenije

B92: Železnica Srba, Hrvata i Slovenaca

SEEbiz.eu: U toku razgovori o uspostavljanju redovne avio linije sa Hrvatskom

Radio Slobodna Evropa: Beograd:Deklaracija o zajedničkoj željeznici Srbije Hrvatske i Slovenije

S media: Redovne avio linije između Srbije i Hrvatske

Kurir: ZAJEDNIČKA ŽELEZNIČKA FIRMA SRBIJE, HRVATSKE I SLOVENIJE

Radio 021: Slovenija na čelu zajedničkog ŽTP-a

B92: "Povratak" Jugoslavije brzim vozom