Izvor: Blic, 14.Okt.2011, 03:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sloboda se brani lepotom
One su prve žene koje su nakon laureta (Vangri Matai ) 2004. dobile Nobelovu nagradu za mir. Liberijska predsednica Elen Džonson Širlif, njena sunarodnica Lejma Gbavi, koja je organizovala žene sa svih strana etničkih podela kako bi se okončao dugogodišnji rat u Liberiji i zalagala se na jačanju uloge žena, i jemenska aktivistkinja za ljudska prava Tavakul Karmen, koja je pre i posle “arapskog proleća” odigrala vodeću ulogu u borbi za ženska prava, demokratiju i mir u Jemenu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Njih tri dele jednu nagradu koja je došla kao rezultat zalaganja za nenasilnu borbu za prava žena. Ova vest me je kao ženu jako obradovala i vratila na londonski aerodrom pre par godina. Prekoputa mene je stajala je prelepa Arapkinja umotana od glave do pete u crnu svilenu maramu.
Zadesile smo se u jednoj radnji. Žena me je pogledalai nasmejala se i klimnula glavom kad je videla kako gledam u belu košulju koja je visila na lutki. Bio je to neki znak odobrenja. Znak koji sam tek shvatila na izlasku iz radnje kada me je prodavac zaustavio i dao kesu. Nakon što sam zbunjeno otvorila kesu, videla sam da se u njoj nalazi baš ta košulja koju sam gledala. Prodavac mi je rekao da je gospođa platila.
Nisam joj nikad zahvalila, jer je već otišla. Nisam ni znala šta da radim sa košuljom? Celim putem sam razmišljala o toj ženi čije ni ime ne znam. Šta je time htela? I ko u ostalom ide okolo i kupuje stvari nepoznatim ljudima koje sretne na aerodromu?! I dan-danas čuvam tu belu košulju. Kad god je obučem setim se nje, ali i svih ostalih žena koje svoje bele košulje kriju ispod marame.
Svih žena koje negde trpe nasilje, onih koje nemaju pravo glasa i onih koje se bore bez obzira na cenu da se njihov glas čuje.
Nažalost, puno je žena i oko nas čije priče ne znamo, ali koje se svakim danom bore za svoja prava, s maramom ili bez nje. Da li zbog toga što živimo i dalje u svetu gde muškarci donose odluke ili što ponekad ne čujemo druge i slobodu uzimamo zdravo za gotovo? Nadam se da će ove tri žene poslužiti kao inspiracija mnogima koji zaboravljaju da je sloboda nešto što nam niko ne sme oduzeti.
Belo: Žene širom sveta.
Crno: Vangari Matai, prva Afrikanka koja je dobila Nobelovu nagradu za mir predala je svoju poslednju bitku.
