Izvor: RTS, 29.Okt.2013, 15:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slijepčević: Ustavni sud nezavisna institucija
Ustavni sud je doneo više od 50 odluka o neustavnosti mnogobrojnih odredbi važnih sistemskih zakonama, ali bez obzira na to direktnih pritisaka na rad Ustavnog suda od strane predstavnika bilo koje vlasti, kaže njegov predsdenik Dragiša Slijepčević.
Predsednik Ustavnog suda Srbije Dragiša Slijepčević rekao je da nema direktnih pritisaka na rad Ustavnog suda od strane predstavnika bilo koje vlasti, a da se sud sretao samo sa posrednim pritiscima, iskazanim u medijskim nastupima >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << predstavnika pojedinih političkih stranaka i drugih aktera političke scene.
"Bez obzira na takve pokušaje, Sud je sve svoje odluke donosio isključivo i jedino u službi vladavine prava i delotvorne zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda građana", rekao je Slijepčević u intervjuu Tanjugu i naglasio da će sud tako postupati i ubuduće.
Slijepčević tvrdi da su odluke tog suda donete u proteklih šest godina u potpunosti opravdale njegovo mesto i ulogu koja mu je Ustavom opredeljena.
"U prilog tome govori činjenica da su redovni sudovi ispoštovali sve odluke Ustavnog suda. To potvrđuje i ocena Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu kojom se odluke Ustavnog suda u postupku po ustavnim žalbama smatraju delotvornim", rekao je Slijepčević.
Potreban sud stručne javnosti
Navodeći da Sud ne beži od suda stručne javnosti, već naprotiv insistira na potrebi stručne analize i kritike njegovih odluka, Slijepčević je ukazao na neprihvatljivost politikantskih i svih drugih medijskih kritika odluka Ustavnog suda mimo demokratski dopuštenih okvira.
"Takvom kritikom ne može se umanjiti ni stručni ni institucionalni značaj odluka Ustavnog suda, ali se u velikoj meri može neopravdano urušiti kredibilitet i autoritet institucije kakva je Ustavni sud", poručio je predsednik tog suda.
On je apelovao na sve nosioce vlasti u Srbiji, predstavnike svih stranaka i poslanike javne reči da svoje ponašanje u odnosu na kritičku ocenu rada Ustavnog suda ne opredeljuju političkim ili drugim interesnim ciljevima, već jedino i isključivo značajem i doprinosom njegovih odluka u očuvanju vladavine prava i delotvorne zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda građana.
"Stoga želim da naglasim da takvo uvažavanje institucije Ustavnog suda i njegovog mesta i uloge u pravnom poretku Republike Srbije treba sagledati u svetlu ocena i poruka koje je izrekao predsednik Republike Srbije na nedavno odžanoj Medunarodnoj konferenciji, organizovanoj u povodu obeležavanja njegove poluvekovne tradicije'', poručio je Slijepčević.
Ovo zalaganje, prema njegovim rečima, nije motivisano odbranom ili zaštitom samih sudija, već potrebom državotvornog odnosa prema instituciji Ustavnog suda.
Nakon preseljenja kompletnog radnog aparata Ustavnog suda u "Kamenu zgradu" na Bulevaru Kralja Aleksandra, Slijepčević smatra da je time omogućeno ne samo kadrovsko jačanje stručne službe suda, već i da je poslata snažna poruka celokupnoj međunarodnoj javnosti o iskrenom opredeljenju aktuelne vlasti da
Ustavnom sudu omogući nesmetano vršenje njegove funkcije čuvara Ustava i garanta vladavine prava.
Na žalost ostvarenje takve misije Ustavnog suda i dalje je opterećeno velikim brojem predmeta, rekao je Slipčević, koji je najavio da se puna ažurnost u radu Suda može ostvariti već krajem 2014. godine.
Ustavni sud je, prema njegovim rečima, do danas rešio 20.733 ustavne žalbe, od čega je samo u ovoj godini rešeno više od 5.500 predmeta.
U isto vreme, Ustavni sud je u domenu normativne kontrole doneo više od 50 odluka o neustavnosti mnogobrojnih odredbi sistemskih zakona kao što su - Zakon o porezima na imovinu, Zakon o Vojno bezbednosnoj agenciji i Vojno obaveštajnoj agenciji, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, Zakon o informisanju, Zakon o utvrdivanju nadležnosti AP Vojvodine, Zakon o elektronskim komunikacijama, Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina i drugi.
Rešeno je i 808 žalbi neizabranih sudija i nosilaca javnotužilacke funkcije, a vraćeno je i više od 150 odborničkih mandata.
To su, prema njegovim rečima, rezultati koji posebno dobijaju na značaju ako se zna da su ostvareni u rešavanju starih predmeta.
"Može se očekivati da krajem godine u Sudu neće biti predmeta starijih od tri godine, a da punu ažurnost u radu Suda moemo ostvariti već krajem sledeće godine", naglasio je predsednik Ustavnog suda.
Ustavni sud je jadan od starijih u Evropi
Osvrćući se na obeležavanje 50 godina od osnivanja Ustavnog suda Srbije, Slijepčević je naveo da u svim demokratskim društvima on predstavlja instituciju od najvišeg državnog značaja.
Prema njegovim rečima, takav status Ustavnog suda opredeljen je njegovim ustavnim položajem kao samostalnog i nezavisnog državnog organa koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode.
"Štiteći ustavni poredak Ustavni sud se iskazuje i kao garant vladavine prava i poslednja brana u zaštiti Ustavom zajemčenih prava naših gradađana pre njihovog obraćanja Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu", rekao je Slijepčević.
On je podsetio da se zbog poluvekovne tradicije Ustavni sud Srbije svrstava u red najstarijih evropskih ustavnih sudova, odmah iza ustavnih sudova Austrije, Italije i Nemačke.
"Zato je jubilej koji obeležavamo od posebnog značaja za Ustavni sud, ali još više za državu Srbiju koja je osnivanjem te institucije na delu potvrdila svoje Ustavom proklamovano opredeljenje da gradi pravnu državu utemeljenu na vladavini prava", rekao je Slijepčević.
On je ukazao da je obeležavanje jubileja otpočelo organizovanjem Okruglog stola na temu "Uloga i znacaj Ustavnog suda u ocuvanju vladavine prava", koji je organizovan u saradnji sa Pravnim fakultetom Univerziteta u Beogradu i Srpskim udruženjem za ustavno pravo 26. juna 2013. godine, upravo na dan donošenja Odluke Narodne skupštine o izboru prvog predsednika i sudija Ustavnog suda.
Značaj jubileja je potvrđen na državnom nivou donošenjem Odluke Vlade Srbije o izdavanju prigodne poštanske marke Ustavnog suda, čija je promocija održana 14. oktobra 2013. Godine, ukazao je Slijepčević.
U nizu manifestacija organizovanih tim povodom, 17. oktobra održana je i Medunarodna konferencija "Položaj i perspektiva Ustavnog suda", uz učešće predsednika i sudija iz 17 evropskih ustavnih sudova, naveo je Slijepčević.
