Izvor: Večernje novosti, 21.Jul.2019, 10:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Slavi rođendan na dan kad je preživela ranjavanje

Apatinka Ljuba Manić (93) kao partizanka prošla strahote Drugog svetskog rata. Okuplja potomke 14. juna, kada je prvi put ranjena sa 16 godina, 1943. u Lici APATINKA Ljuba Manić (93) decenijama uspeva da okupi svoju decu, unučad, praunučad, na proslavama svog rođendana, koji nije datum rođenja (10. jun), nego dan njenog prvog ranjavanja u Drugom svetskom ratu, a to je 14. jun. Ova vitalna starica pamti sve događaje, ratne i poratne, više puta je u partizanima ranjavana, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << ali to je nikad nije demoralisalo. Naprotiv, svojim potomcima i danas pokazuje kako može da se živi bez obzira na sve nevolje i nedaće koje život nosi. Sve tri njene ćerke - Nada, Kaća i Jadranka, koje, takođe, žive u Apatinu, trude se da joj olakšaju život u starosti, ali ona ima toliku energiju da ih i danas podučava šta i kako im je činiti u životu. SVAKE godine u svom skromnom stanu u gradu pored Dunava, okuplja sve svoje potomke, njih četrdesetak, rasutih širom Srbije, ali uvek na dan koji je ona odlučila da joj bude rođendan, a to je kada je prvi put ranjena, sa svega 16 godina, 1943. u Lici. Posle toga ranjavana je još nekoliko puta, što pokazuju ožiljci na njenom telu. Pročitajte još: ODLAZAK NAJSTARIJE HEROINE NOB: Ida nije volela samoću Baka Ljuba, majka heroj, rat pamti po svemu - detalje, borbe, bolnice, pušku na kojoj su je obučavali, brigadu, četu, diviziju... Ona se seća svih mesta kroz koja je prolazila kao ranjenik na zaprežnim kolima, bolnice na Petrovoj gori, i naravno najviše njenih najbližih, koji nisu preživeli rat.Partizanka Ljuba Manić - Foto Privatna arhiva KREPKA starica nikada nije posustajala, sve je preživela, živela i težački život posle rata, nikad nije tražila zasluge, niti prvoboračku penziju, jer je, kako kaže, u rat otišla "tek" 1942, a ne 1941. godine. - Primam penziju i invalidninu, to mi je dovoljno. Najveća radost mi je kad svojim potomcima mogu jednom godišnje da priredim okupljanje - kaže Ljuba, koja i danas svojim putem, bez tuđe pomoći, odšeta do obala Dunava, gde je posle rata stekla komšiluk. , PITE BAKA Ljuba i danas za svoje najbliže i najmilije sa zadovoljstvom mesi domaće testo za supu i paprikaše. Osim toga, ona razvija kore i peče pite. - Ništa mi nije teško, iako sam u godinama, da to uradim za njih, jer volim da mi dođu, da se vidimo i ljudski popričamo - ističe naša sagovornica.

Nastavak na Večernje novosti...