Izvor: RTS, 16.Jun.2010, 12:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupština o elektronskim komunikacijama
Debata o amandmanima na Predlog zakona o elektronskim komunikacijama prerasla u raspravu o prisluškivanju. Zakon decidirano zabranjuje prisluškivanje bez ovlašćenja, istakla ministarka Matić, odbacujući primedbe opozicije da će usvajanje tog zakonskog akta omogućiti prisluškivanje svih građana.
U skupštinskoj raspravi o 65 amandmanima na Predlog zakona o elektronskim komunikacijama, opozicija je navela da je potrebno usvojiti predlog zaštitnika građana Saše Jankovića >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da se zakonom predvidi da policija i bezbednosne službe treba da pribave odluku suda za uvid u podatke o elektronskoj komunikaciji. Vladajuća koalicija ocenjuje da se pričom o neovlašćenom prisluškivanju obmanjuje javnost.
Ministarka za telekomunikacije Jasna Matić izjavila je da Zakon decidirano navodi da je prisluškivanje, odnosno posmatranje komunikacija nemoguće bez sudskih naloga i da zatraženi podaci moraju imati tačno definisanu strukturu, način čuvanja, zaštitu od oštećenja i zaštitu od zloupotreba.
Ministarka Matić je novinarima u parlamentu rekla da je zakon korak ka unapređenju te oblasti, posebno nakon prihvatanja amandmana ombudsmana Saše Jankovića koji predviđa da se u nadležnost Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti stavlja nadzor nad sprovođenjem odredaba zakona o elektronskim komunikacijama.
Prema njenim rečima, zakon samo reguliše tehničke aspekte čuvanja podataka, a sve ostalo je definisano drugim zakonima koji regulišu oblast krivičnih postupaka i rad bezbednosnih službi.
Opozicija smatra da je neodopustivo to što zakon omogućava da se zadire u privatnost komunikacije građana i što, kako tvrde, omogućava neovlašćeno prisluškivanje.
Šefica poslaničke grupe "Za evropsku Srbiju" Nada Kolundžija rekla je da poslanici koji tvrde da će zakon omogućiti neovlašćeno prisluškivanje građana obmanjuju javnost o sadržaju zakona, koji, kako je rekla, izričito zabranjuje zadržavanje podataka koji otkrivaju sadržaj komunikacija.
"U ovom zakonu se ne definiše prisluškivanje, ono je izričito zabranjeno. Niko neovlašćeno ne može da prisluškuje nijednog građanina. Ovo je apsolutno u skladu sa evropskom direktivom koju primenjuju i druge zemlje i mi strogo vodimo računa o evropskom standardu, pogotovo kada su u pitanju ljudska prava", rekla je Kolundžija i dodala da će DS poštovati odluku Ustavnog suda ako odredi da je ta odredba neustavna.
Šefica poslaničke grupe G17 plus Suzana Grubješić ocenila je da je povodom sporne odrebe deo javnosti i nevladinih organizacija poveo kampanju protiv parlamenta i poslanika.
Grubješić je upitala zašto poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić i ombudsman Saša Janković nisu tražili sastanak sa poslaničkim klubovima pre nego što su predloženim rešenjem počeli da se bave mediji.
Poslanica Demokratske stranke Srbije Donka Banović ocenila je da će Srbija postati policijska država ako zakon bude usvojen u predloženom obliku, jer će svi građani pa i poslanici biti predmet posmatranja, a da ombudsman svojom inicijativom pokušava to da spreči.
Zamenik šefa poslaničke grupe Nove Srbije Miroslav Markićević ocenio da zakoni poput predloženog zakona o elektronskim komunikacijama ruše ugled Srbje i usporavaju je na putu ka EU.
I poslanici SRS su istakli da predloženi zakon krši ljudska prava, navodeći da je i do sada bilo praćenja i prisluškivanja, a da se kroz zakon to ponovo dozvoljava. Tako je poslanik Vjerica Radeta rekla da su novine preplavljene raznim transkriptima telefonskih razgovora i niko do sada nije objasnio odakle to u medijma.
LDP smatra da se rasprava o predloženom zakonu o elektronskim komunikacijama "pretvorila u napade na najdemokratskiju instituciju u Srbiji - zaštitnika građana" i da je parlament kako je rekao Ivan Andrić, time "ušao u otvoreni rat sa ombudsmanom".
