Izvor: Press, 28.Feb.2014, 17:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skandal: Dijaspori opet ne daju da glasa
„Treba postaviti pitanje odgovornosti onih koji su zakazali u ovom slučaju i to znači da za sledeće izbore treba da počnemo da se pripremamo već sada, da se povede široka kampanja preko medija, naše crkve, udruženja, da se ljudi informišu na vreme i kontinurirano o svjim pravima i šta za njih znači učešće na izborima“, rekao je Čotrić Tanjugu.
Na pitanje da li je nezaitneresovanost državljana Srbije koji žive u Kanadi da učestvuju na izborima ili >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << je „zakazala“ država, jer u Otavi, Torontu i Vankuveru, u kojima se ranije glasalo, sada neće biti otvoreno nijedno biračko mesto, Čotrić je odgovorio da je uvek problem institucija i da „ljudi nisu krivi“.
„U Kanadi ovoga puta na tri mesta gde se ranije glasalo – Otavi, Torontu i Vankuveru, nisu otvorena biračka mesta, jer nije bilo ni 100 registrovanih birača , što je zakonski minimum. Mislim da se naša DKP nisu dovoljno angažovali da ljude obaveste o njihovim pravima i rokovima, kako u Kanadi tako i u drugim zemljama gde se ranije glasalo, a 16. marta neće“, rekao je on.
Prema Čotrićevim rečima, jedan od bitnih faktora za njihovu motivisanost jeste da se izmene odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika.
Na pitanje da li postoji mogućnost zloupotrebe glasanja putem pošte ili interneta, Čotrić je rekao da zemalje koje imaju takvu mogućnost glasanja pokazuju da je mogućnost zloupotrebe minimalna ili barem u istoj meri kao i kod klasičnog glasanja.
U Bosni i Hercegovini, od prvih izbora 1996. je omogućeno je glasanje putem pošte i ne postoji nijedan razlog da se to ne omogući i u Srbiji, rekao je on.
Čotrić je ukazao da se sve više glasa i putem interenta u mnogim državma Evrope i u Severnoj Americi, da je to jeftinije i da bi sigurno mnogo više birača na takav način glasalo.
Čotrić međutim kaže da usvajanje izmena tog zakona svakako nije prioritet za državu.
„U kampanju moraju da se uključe i mediji i Ministarstvo spoljnih poslova koje je nadležno za dijapsoru, kao i Kancerlarija za dijasporu i skupština da objasnimo odgovornima i poslaničkim grupama i vladi zašto je to značajno, da se mi ne odričemo četiri miliona našić ljudi koji žive u inostranstvu“, rekao je on.
Po poslednjem popisu stanovništvu u Srbiji živi sedam miliona građana, a četiri miliona sunarodnika i džavljana je izvan Srbije, dodao je Čotricih i precizirao da je izvan zemlje gotovo 60 odsto srpskog korpusa, u odnosu na broj građna u Srbiji.
Oni će, dodao je on, kako stoje stvari, sve manje da učestvuju na izborima, i ne samo na izborima, već i u društvenom, političkom i ekonomskom životu Srbije, a na kraju će se te veze potpuno prekinuti i biće izgubljeno četiri miliona ljudi koji mogu da pomoghnu Srbiji.
„Oni nisu nikakav trošak, oni šalju pet milijardi dolara svake godine, oni su i među investitorima i bilo je godina kada je i do 30 odsto investicija u Srbiju dolazilo od naših ljudi iz inostranstva. Moramo da budemo svesni njihovog potencijala, a ne da mislimo da su nebitni i da ne misle o Srbiji, oni itekako žele da poomognu svojoj zemlji“, zaključio je Čotrić.
