Izvor: Politika, 28.Feb.2014, 11:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sindikati sve spremniji na ustupke
Prihvaćeno da otpremnine važe samo za staž kod poslednjeg poslodavca, ali da njihov iznos bude trećina prosečne plate
Sindikati su spremni na određene ustupke oko izmena Zakona o radu, pogotovo kada su u pitanju otpremnine – da budu isplaćene samo za vreme provedeno kod poslednjeg poslodavaca, ali ne pristaju da to bude jedna trećina osnovne zarade za sve godine radnog staža. Traže da to bude trećina prosečne zarada radnika koji je radio na tom mestu. Međutim, njihovi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stavovi i dalje ostaju nepomirljivi oko druge važne teme – rada na određeno.
Uoči jučerašnjeg sastanka sindikata, poslodavaca i Ministarstva rada povodom izmena Zakona o radu sindikati su istina rekli da su spremni na ustupak da rad na određeno vreme bude dve godine. Ali traže da u svim firmama koje imaju kontinuitet u radu, rad na određeno vreme bude ograničen na 20 odsto od ukupnog broja zaposlenih. Nebojša Miletić, predstavnik Unije poslodavaca u radnoj grupi za izmenu zakona, kaže da je to neprihvatljivo za poslodavce.
– Naš stav je tri godine i to bezuslovno – izričit je Miletić.
On kaže da na jučerašnjem sastanku ništa nije konkretno dogovoreno. Osim ove dve ključne stavke oko kojih se „sapliće” Zakon o radu bilo je reči i o obračunavanju minimalne zarade i kaznenih odredaba za otkaz radnicima.
– Sledeće nedelje nastavljamo da razgovaramo. Sve tri strane pokazuju želju za dogovorom. Verujem da ćemo uspeti da pronađemo rešenje, jer dokle god traju pregovori postoji šansa za uspeh – štur je bio Miletić ne želeći da iznosi detalje sa sastanka.
Sindikati se juče nisu oglašavali, ali su uoči sastanka javnosti predočili svoje stavove.
Zoran Mihajlović, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata, saglasan je da se zarada utvrđuje na sasvim nov način i da se to radi jednom godišnje, a ne dva puta kao do sada, i da njena vrednost bude najmanje 70 odsto od minimalne potrošačke korpe. –Ukoliko padne ispod 70 odsto, da se automatski koriguje u toku godine, da ne bi bilo velikog pada – rekao je potpredsednik Saveza samostalnih sindikata.
Sindikati smatraju da bi minimalna cena rada trebalo da iznosi najmanje 130 dinara po satu, odnosno 22.300 dinara mesečno, što je oko 2.000 dinara više nego sada.
Kako je kazao Mihajlović, ne bi smelo da se dozvoli da ta minimalna zarada postane praksa već da važi samo u slučajevima kad neko preduzeće ima problem u poslovanju.
Sindikati, kako kaže, ne žele da razgovaraju u vezi sa proširenim dejstvom kolektivnog ugovora, jer se protive njegovom ukidanju.
– Ako se ukine prošireno dejstvo kolektivnog ugovora izgubićemo socijalni dijalog i to je nešto što ne možemo da prihvatimo – kazao je Mihajlović.
Podsetimo Zakon o radu bio je jedno od najosetljivijih socijalnih pitanja uoči raspisivanja izbora. Najavivši nastavak dijaloga sa sindikatima, čelnici vlade su istakli spremnost da se preispitaju i predlozi zakona o stečaju i privatizaciji koji su ranije poslati Skupštini. Sindikati su tvrdili da verzija zakona o radu koju je sročilo Ministarstvo rada uz podršku tadašnjeg ministra privrede Saše Radulovića favorizuje poslodavce i radnike stavlja u neravnopravan položaj. Ubrzo potom usledila je ostavka ministra privrede, jer su iz procedure povučeni zakoni koje je predlagao.
M. Avakumović
objavljeno: 28.02.2014.
