Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Okt.2011, 14:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šestina čovečanstva gladuje

BEOGRAD -

Šestina čovečanstva gladuje, veliki broj ljudi ne može sebi da priušti osnovne životne namirnice a uzrok takvog stanja su visoke cene prehrambenih proizvoda, mala primanja i velika nezaposlenost, saopštila je Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i ishranu (FAO).

U svetu trenutno živi najveći broj gladnih ljudi od 1970. godine, a značajnu ulogu u povećanju broja pothranjenih osoba ima i slab prinos hrane, česti ekstremni vremenski uslovi i porast boja >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ljudi od oko 80 miliona godišnje.

Prema podacima Svetske banke u 2010. i 2011. godini, porast cena hrane vodi skoro 70 miliona ljudi u krajnje siromaštvo, pa i nije slučajno što je ovogodišnja tema Svetskog dana hrane 16. oktobra "Cene hrane: od krize do stabilnosti", navedeno je na sajtu Javnog instituta za javno zdravlje Srbije "Milan Jovanović Batut".

Veliki broj ljudi ne može sebi da priušti osnovne životne namirnice, a nestabilne cene i siromaštvo istovremeno predstavljaju veliku opasnost za bezbednost hrane, pre svega u zemljama u razvoju.

Svetski dan hrane 2011. godine usmeren je ka ostvarivanju nekoliko ciljeva, među kojima su podsticanje nacionalnih, bilateralnih, multilateralnih i vladinih aktivnosti u rešavanju problema poljoprivredne proizvodnje, podsticanje ekonomske i tehničke saradnje među zemljama u razvoju, podsticanje učešća seoskog stanovništva u odlukama koje utiču na njihove živote i povećanje svesti u problemu gladi u svetu.

Stabilnost tržišta hrane zavisi od ulaganja u poljoprivredu, naročito u zemljama u razvoju u kojima živi više od 90 odsto gladnih i u kojima proizvodnja hrane treba da se poveća za 50 odsto do 2050. godine, kako bi se zadovoljile potrebe u ishrani rastuće populacije.

Svetski dan hrane

Svetski dan hrane obeležava se svake godine 16. oktobra sa ciljem podizanja svesti i širenja informacija, ali i mobilisanja javnog mnjenja i fondova u korist globalne borbe protiv gladi.

Kampanja Svetski dan hrane - oktobar mesec pravilne ishrane, realizuje se u Srbiji od 2001. godine, uz podršku Ministarstva zdravlja, a ciljevi aktivnosti u okviru kampanje su formiranje ispravnih stavova i ponašanja pojedinaca u vezi sa zdravljem i pravilnim navikama u ishrani najšire populacije, a pre svega dece i mladih.

Prema podacima istraživanja zdravlja stanovništva Srbije iz 2006. godine, svaka druga odrasla osoba u Srbiji ima prekomernu telesnu masu, odnosno 36,2 odsto odrasle populacije je prekomerno uhranjeno a 18,3 odsto je gojazno, rekla je Tanjugu doktorka Jelena Kašanin iz Savetovališta za ishranu Instituta "Batut".

Prema podacima pomenutog istraživanja, 18 odsto mladih je umereno gojazno i gojazno što predstavlja porast u odnosu na 2000. godinu, dodala je ona.

Porast umereno gojazne i gojazne dece u Srbiji posledica je loših navika u ishrani i nedovoljne fizičke aktivnosti, poučila je Kašanin i navela da je u odnosu na 2000. godinu redovnost obroka smanjena, da su ishrani pretežno koristi beli hleb, dok je riba zastupljena manje od jednom nedeljno.

Pravilne navike vezane za ishranu treba stvarati od najranijeg detinjstva i to je najvažnije u prevenciji gojaznosti i hroničnih nezaraznih oboljenja koja zbog prekomerne težine mogu da nastanu, poručila je Kašanin.

Procena stanja uhranjenosti

Doktorka je objasnila da se za procenu stanja uhranjenosti koristi Indeks telesne mase (ITM), koji se određuje kao količnik telesne mase i kvadrata telesne visine, a vrednost ovog indeksa koja označava normalnu uhranjenost kreće se između 18.5 i 24.9.

Indeks od 25 do 29.9 znači da je reč o prekomernoj telesnoj masi, dok se gojaznost definiše sa vrednostima između 30 i 40, kazala Kašanin.

Pokazatelj rasporeda masti u telu je odnos obima struka i kukova, pa ako je ovaj odnos kod muškaraca veći od 1, a kod žena od 0.85, smatra se da je povećan rizik za nastanak hroničnih nezaraznih oboljenja.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...