Izvor: Večernje novosti, 01.Maj.2014, 12:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Selo Brzohod: Promenili prezime zbog - dugovečnosti

TRI porodice Životić, jedne od najstarijih u Brzohodu, sećaju se kako su se njihovi preci prezivali Cogić i Marković i na kraju promenili prezime i postali - Životići. Da bi duže živeli. - Jedna naša čukunbaba govorila je kako je rod promenio prezime po pradedi Životi u Životiće da bi članovi porodice bili dugovečniji - prisećaju se u porodici Živote Životića (92). Da li je predanje tačno teško je utvrditi, ali ono što je sigurno jeste da su u ovom selu među devet devedesetogodišnjaka >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << i Borivoje, Draginja i Života Životić. - Ja sam odrastao među grudama u brazdi, jer su me tamo roditelji ostavljali dok su radili imanje, kasnije sam redovno jeo sir i mleko, a kada sam odrastao nikada nisam preskakao rakijicu i vino - otkriva nam Života tajnu dugovečnosti. - Bio sam u ratu godinu dana, a od povratka kući gajio sam i po dvadesetak grla krupne stoke, sećam se da sam jedne godine bio rekorder u proizvodnji mesa i nikada nisam bio kod lekara. Imam sina Ljubišu, rođenog 1946. godine, tri unuka i jednog praunuka. Na drugom kraju sela dočekao nas je jedan od dvojice najstarijih ljudi u selu, 94-godišnji Borivoje Životić, bivši stolar, koji ima dve ćerke, šest unuka, deset praunuka i jednog čukununuka. Vedar i čio, uvek raspoložen za razgovor i šalu, nazdravlja rakijom koju, kaže, po čašicu-dve redovno popije: - Više od tri decenije bio sam stolar, kod mene je zanat naučilo desetak meštana Brzohoda i okolnih sela, redovno su mi vlasti naplaćivale porez i nekakva osiguranja, a na kraju mi nisu dali penziju jer, navodno, nisam plaćao dovoljno. Nisam uspeo da dobijem ni penziju po osnovu poljoprivrede, iako sam i to radio, pa nemam nikakve lične prihode. Srećom, sin i snaha Svetlana, koji danas brinu o njemu dugo su radili u Austriji.STARI - U NAŠOJ opštini 30 odsto stanovništva čine staračka domaćinstva. Među njima je priličan broj starih kojima je potrebna tuđa nega, pa u poslednjih nekoliko godina redovno realizujemo projekte pomoći u kući tim ljudima. Nažalost, među njima ima i onih čiji potomci rade u inostranstvu i ne brinu o očevima i dedovima - kaže Sima Jevtić, direktor Centra za socijalni rad u Žabarima.

Nastavak na Večernje novosti...