Izvor: Prva.rs, 08.Maj.2014, 14:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Selfi ili ne, pitanje je sad!
Deni Boumen (19) iz Velike Britanije znao je da provede i po 10 sati dnevno pokušavajući da uslika savršen “selfi”. Svojim ajfonom je svakog dana pravio po 200 fotografija i radovao se pozitivnim komentarima virtuelnih prijatelja, ali je njegova opsesija toliko uzela maha da je prestao da odlazi u školu punih šest meseci. Smršao je 12 kg nadajući se savršenoj fotografiji koja će mu otvoriti put u svet modne industrije. Napadao je roditelje kada bi tražili da prestane, a kada je shvatio da savršeni selfi ne postoji, predozirao se tabletama. Od sigurne smrti ga je spasila majka! Onomad u Americi najmanje 14 vozača izašlo je iz automobila na mostu da bi napravili selfi za uspomenu. A samo nekoliko desetina metara iza njih policija je pokušavala da pregovara sa muškarcem koji je pretio da ce skočiti sa mosta. Na spornoj fotografiji se vidi muškarac kako sedi na ogradi mosta, kao i dobro raspoložena ekipa na selfiju, koja je njegovu pretnju samoubistvom shvatila kao dobru zabavu.
Lekari upozoravaju da ova vrsta zavisnosti danas predstavlja ozbiljan mentalni poremećaj koji često rezultira samoubistvom, a nedavno je objavljeno i da je pravljenje selfija odraz manjka samopouzdanja. Pitali smo našeg uglednog psihoterapeuta dr Zorana Milivojevića šta kaže na tu temu?
To je prejak zaključak. Oduvek ljudi, posebno mladi ljudi, imaju potrebu da se pohvale pred nekim da su negde bili, da su bili sa nekim u društvu, da imaju oderđeni lajfstajl da se istaknu. Razvojem socijalnih mreža i dominacijom slike u odnosu na reči, selfiji su postali veoma popularni. U tom smislu treba razlikvati one selfije koji su unutar granica prihvatljivog i one selfije koji su ekstremni, koji prelaze granice ukusa, morala, normalnosti, pa i zakona.
Autoportreti fotoaparatima i mobilnim telefonima preplavljuju društvene mreže, a neki prelaze granice dobrog ukusa. Da li je selfi poguban po pamet i život?
Kakva osoba takav i selfi. Poznato je da mladi ljudi rade svašta kako bi privukli pažnju na sebe i kako bi se istakli, pa i razne destruktivne i samodestruktivne stvari. Ljudi su postali neosetljivi na tuđu nesreću, pa se “ugrađuju” u događaje, kako bi na svojoj stranici imali šta da pokažu svojoj javnosti. Ljudi se izražavaju na razne načine, pa i kroz selfije, a kakvi ljudi, takvi i selfiji.
Mogli bismo do sutra da nabrajamo primere i primere. Svidelo nam se ili ne, selfi je deo naše stvarnosti i kulture. I dok mi pada na pamet „preteča“ selfija, mit o Narcisu, dr Milivojević ipak misli da je reč o drugom fenomenu. Onom, Vorholovom.
Socijalne mreže su omogućile da svako bude slavan, da dobije onih pet minuta slave o kojima je pričao Vorhol, i to pred svojom publikom, odnosno pred svojim “prijateljima”. Ljudi koriste svoje profile kao neku vrstu izloga u kojima se predstavljaju svojoj javnosti kao neke vrste javnih ličnosti, kao da su ne estradi. U tome ima puno samopromocije, predstavljanja sebe u najboljem svetlu. Osoba može birati koje fotografije stavlja, a i sam fotografije su promenjene kroz fotošop i slične programe. Dakle, gradi se jedna slika o sebi. Tu ima narcisoidnosti, kako one kod samouverenih osoba, tako i one kod onih koji su nesigurni i koji su svesni da grade profil koji je lažan i koji ne predstavlja njih kao osobe, već njihovo idealno ja, osobe kakve bi oni hteli da budu, ali znaju da nisu i da neće biti.
A da je selfi deo pop kulture, slaže se i Vladimir Đurić Đura, veliki poznavalac popularne kulture ove naše, domaće i one svetske.
Selfi je zanimljiv način da se vidi svoje mesto u svetu. Većina ljudi ima narcisoidne porive, mnogi smatraju da su veoma lepi. Kada nema nekog drugog ili trećeg da slika fotografiju, dovoljno dugačka ruka ili auto snimač na foto aparatu lako obave posao.
Slavne ličnosti na društvene mreže sve češće kače selfije iz kreveta, sveže probuđeni ili tek umiveni, posle seksa, pre večere, tokom usisavanja... Nema tu mnogo nauke, fora je u ponudi i potražnji. Dr Milivojević smatra da je u pitanju borba za pažnju publike.
Ljudima su dosadili frizirani, marketinški obrađeni snimci, a zaželeli su se dokumentarnih fotografija. I zato je senzacija kada se pojave slike Ledi Gaga bez njene uobičajene šminke i “uniforme”.
E sad, može da se slika selfi u nedogled, ali sve pada u vodu ako nema s kim da se podeli. Zato je u neraskidivoj vezi sa društvenim mrežama. Naravno, ako se u tu mrežu mnogo ne zapetljate.
Društvene mreže olakšavaju ljudske kontakte. Od toga da neko pronađe prijatelje sa kojima je izgubio kontakt, pa do toga da se upoznaju novi ljudi, pa čak i stvaraju poznanstva, emotivne veze. Kao takve, društvene mreže postaju problematične kada su zamena za stvarni život, kada neko ima osećaj da zaista živi na društvenim mrežama, kada su one beg od stvarnog života. Kao i u stvarnom životu, tu su moguće razne zloupotrebe, prevere, ali i one, kao i stvarni život, zahtevaju socijalne veštine. Veoma stidljivi ljudi su preko socijalnih mreža dobili prilku da se bolje povežu sa drugima.
Nove tehnologije nam uveliko olakšavaju komunikaciju, kaže doktor. One nameću i nove norme ponašanja, ali tehnologija uvek ide prva, tako da norme učimo na osnovu grešaka koje nismo mogli ni da pretpostavimo.
Koristiti ove tehnologije na ispravan način je optimalno. Veoma je važno i da stvari gledamo u široj perspektivi, a to je odnos stvarnog života, komunikacije uživo i virtuelne komunikacije. Sve dok ovaj odnos nije na štetu stvarne komunikacije, mi upravljamo tehnologijom a ne ona nama.
Da nema selfija, bilo bi...
Malo dosadnije na sociajlnim mrežama i u tabloidima, ali ne bi bilo ni tako loše.
I za kraj, setimo se fantastične Telme i njene drugarice Luiz. Prelepe, slobodne, pluća punih života. Šta kažete na taj selfi?
