Izvor: Politika, 12.Mar.2013, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sejati hibride koji bolje zatvaraju klip
Strah od „zaraženog semenskog kukuruza” je suvišan
Pred prolećnu setvu, prvo treba konstatovati da je sav semenski kukuruz u Srbiji, bilo da se radi o domaćim bilo stranim hibridima, potpuno bezbedani može se koristiti za setvu. Evo zašto to kažem.
Gljiva Aspergillus flavus, koja stvara aflatoksin, patogena je samo u izuzetnim uslovima, kao što su veoma visoke temperature, od 36 do 40 (i više) stepeni Celzijusovih. Pri tako visokim temperaturama kukuruzje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pod stresom i jedva opstaje. Zbog visokih temperatura tokom vegetacije prošle godine imali smo znatno veću brojnost (i do četiri puta) kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilallis) i drugih insekata koji oštećuju klipove. Gljiva Aspergillus flavusživi kao saprofitu zemljištu i na biljnim ostacima svuda oko nas i pomaže razgradnju organskih materija. Drugim rečima, ona doprinosi kruženju materije u prirodi. Pri tako visokim temperaturama, kad se završi cvetanje kukuruza i kad svila promeni boju od svetle u tamnu, svaka vlas (stubić) te svile ima vezu sa spoljnim svetom radi prijema polena, ali i sa zrnom na klipu ispod komušine. Kad svila počne da se suši i truli, a Aspergilus flavusnapada mrtvu materiju, onda ona niz svilu silazi u klip i razvija se između redova zrna. Ali ne može da prodre u zdrava zrna nego samo u oštećena. Ipak, takvih napuklih zrna pri ekstremnim temperaturama ima, i u njih gljivice ulaze, razvijaju se i u svomkončastom telu stvaraju aflatoksin.Zašto takvo oštećeno zrno ne dospeva u semenski kukuruz? Zato što se klip posle berbe suši u sušari, zatim se kruni i transportuje do mašina koje odvajaju sva, na bilo koji način oštećena zrna, od zdravih. Zatim se zdrava zrna kukuruza tretiraju specijalnim fungicidima, to jest bivaju obložena hemijskom zaštitom. Kada je seme kukuruza dorađeno još jednom se ispituje zdravstveno stanje i samo ono seme (partije) koje ispunjava zakonom propisane standarde dobija deklaraciju i stavlja se u promet. U slučaju da se pri toj kontroli utvrde zaražena zrna takvo seme se ne deklariše i ne ide u promet. Strah od „zaraženog semenskog kukuruza” je suvišan i zato što Aspergillus flavusne napada mladu tek izraslu biljku nego klip pri kraju vegetacionog ciklusa.
Treba reći i to da ne reaguje svaki hibrid isto na ekstremne vremenske uslove, niti su svi jednako osetljivi. Najčešće su manje izloženi uticaju atmosferskih prilika i gljiva oni hibridi čije klipove komušina bolje zatvara. Selekcija kukuruza je, međutim, radila upravo obrnuto – da se klip što lakše otvori, jer to je važno za mašinsku berbu kukuruza. Takođe, poljoprivrednici su nekad sejali od 25.000 do 30.000 biljaka po hektaru, a sad zbog većeg prinosa od 60.000 do 70.000. A preveliki broj biljaka brzo potroši vodu iz zemljišta i u vreme suše dovodi useve u stresnu situaciju.
Imajući u vidu loša prošlogodišnja iskustva sa sušom i aflatoksinom, ovog proleća preporučićemo da se kukuruz seje ređe, ali i da se koriste hibridi koji bolje zatvaraju klip. Selekcionari bi trebalo više da posvete pažnju tim hibridima, kao i onim koji bolje podnose sušu. Ali, s druge strane, ako ne bude suše, a posejali ste ređe nego obično, imaćete slabiji prinos.
S obzirom na prošlogodišnja loša iskustva, Ministarstvo poljoprivrede i poljoprivredni stručnjaci trebalo bi da sačine predlogmera za postupanje u novoj sezoni. Tako bi oni koji se bave gustinom setve saopštili svoj predlog, mi koji se bavimo gljivama svoj – napravili bismo „opštu tehnologiju gajenja kukuruza u uslovima nedostatka vlage”, mada bi to važilo samo za nespecifične godine za gajenje kukuruza u našoj zemlji.
Ako temperature budu niže od prošlogodišnjih onda ćemo zbog smanjene gustine imati i smanjen prinos. Pored toga, kad je leto veoma vlažno onda se na kukuruzu pojavljuju truleži koje su u vezi s mnogo opasnijom gljivom od Aspegillus flavus– sa fuzariozama. O toj gljivi sam u knjizi-udžbeniku napisao šest stranica, a o aspergilusu ni slovo. Jer, kukuruz ima 180 bolesti, selekcija se pravi na osnovu najznačajnijih pet, šest a među njima nije Aspergilus flavus, tako da otporni hibridi prema njoj uglavnom nisu ni selekcionisani. Selekcionarima je zbog tih kišnih sezona rečeno da skraćuju vegetaciju, to jest da kukuruz pre sazri. Jer mi smo nekad krajem novembra (29) išli u PKB da beremo kukuruz, a sad se taj posao završi krajem septembra. Ali brže sazrevanje donosi manji prinos, što je uticalo na porast gustine biljaka da bi na taj način nadomestili prinos. Tako se u agronomiji stalno smenjuju „taktike”. Poljoprivreda se odvija na otvorenom, ona je uvek rizik, u njoj su retko kad „dva i dva četiri”. Mada je očigledno da su sezone toplije i da tome treba prilagoditi način setve i tako se sačuvati od raznih toksina u koje spada i aflatoksin.
Aspergiloza kukuruza nije naša specifičnost. Na jugu SAD svake godine imaju taj problem. Ove godine takav slučaj je bio u Ajovi. Zbog pojave Aspegillus flavusasavezna administracijaje dozvolila farmerima da zaražen kukuruz mešaju sa zdravim kako bi se količina aflatoskina smanjila ispod dozvoljene granice.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Mirko Ivanović
objavljeno: 12.03.2013.
