Izvor: B92, 12.Maj.2013, 10:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Sećanje na žrtve čin pravednosti"

Zagreb -- U Jasenovcu, na mestu ustaškog logora smrti, održana je komemoracija u znak sećanja na proboj poslednjih zatvorenika 22. aprila 1945.

Kod spomenika Kameni cvet je takođe odata počast za sve stradale i preživele logoraše.

Prisutnima, kojih je bilo oko 2.500, obratili su se predsednik Hrvatske Ivo Josipović, predsednik Sabora Josip Leko, ministar rada Mirando Mrsić, kao i izaslanik premijera Zorana Milanovića, predsednica Saveta memorijalnog područja Jasenovac >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Katica Sedmak i predstavnici logoraša.

Josipović je podsetio na obavezu sećanja na nevine žrtve i da se nikad ne oživi ideologija zla.

"Jasenovac je podsećanje na zločin u kome su učestvovali i brojni Hrvati", rekao je Josipović i dodao da je sećanje na žrtve čin pravednosti, kao i da mržnja ne sme biti izgovor za novu mržnju.

"Sećanje na žrtve je čin pravednosti, ali ne možemo biti pravdeno i uspešno društvo ako ne prihvatimo istorijsku poruku da mržnja nikada ne sme da bude izgovor za novu mržnju, da zločin nikad ne sme biti povod i izgovor za drugi zločin", istakao je Josipović.

Predsednik Hrvatske je poručio da je savremena Hrvatska nastala u Domovinskom ratu i na junaštvu njenih branitelja, ali i na temelju antifašističke borbe.

"Savremena Hrvatska je demokratska i slobodarska zemlja čija je bit i sav politički i narodni indetitet nastao na antifašizmu, nasuprot ustaštva i nacizma. I to nikad ne smemo da zaboravimo", naglasio je Josipović.

Naglasio je da su u Jasenovcu ubijani nevini ljudi koji su mučeni, izgladnjivani i ubijeni samo zato što su bili Srbi, Romi, Jevreji, Bošnjaci ili Hrvati nepodobni ustaškom režimu.

"Nažalost istorija pokazuje da se uvek i ponovo javljaju ljudi i pokreti koji bi vladali nasiljem i zlom, koji bi terorom, zločinom i smrću držali u pokornosti druge ljude, koji bi zatrli one koji su druge vere ili nacije. I nijedan narod, nijedna država ili vreme nisu imuni od opasnosti da se u njihovim nedrima pojavi takvo zlo", upozorio je Josipović.

Prema njegovim rečima, treba se sećati onih koji su pobedili zlo: antifašista, partizana i svih onih koji su Hrvatsku svrstali u redove pobednika nad fašizmom i nacizmom, pobednika u Drugom svetskom ratu.

"Ogromna većina Hrvata bila je na strani antifašizma i zajedno sa slobodarima, pripadnicima drugih naroda pobedila je nacizam, fašizam, ustaštvo, četništvo i sve druge koji su služili zlu. I tim ljudima dugujemo zahvalnost i poštovanje", zaključio je hrvatski predsednik.

Leko je rekao da briga o antifašizmu ne prestaje u demokratskim drustvima, već je danas sve značajnija, ali je i to obaveza Hrvatske u vremenu pre ulaska u Evropsku uniju.

"Ne sme se zaboraviti patnje Srba, Jevreja, Roma i pripadnika drugih ancija", rekao je Leko i dodao da su sadašnje generacije ne samo njihove poštovaoci, nego i večni dužnici.

Prema Mrsićevim rečima, spomen na današnji dan je i spomen na patnje žrtava i hrabrost onih koji su krenuli u slobodu.

"Ovo mora biti podsetnik na ono što se ne sme zaboraviti zbog onih koji relativizuju broj stradalih i dokazuju da su svi bili isti", rekao je Mrsić.

Katica Sedmak naglasila je da je, prema najnovijim podacima, u logoru zabeležena 83.301 žrtva, od kojih je 20.000 žena i 20.101 dete.

Ona je podsetila na proboj koji je preižvelo samo stotinak od 600 logoraša, koliko je krenulo u proboj. Prisutnima su se obratili i predstavnici naroda - žrtava.

Jevrejin Boris Braun govorio je o svojim iskustvima iz zagrebačkog zatvora, Ilija Ivanović, kao jedan od retkih preživelih u proboju, govorio je o svoje dve godine i 10 meseci patnje, a Stevo Đurđević o trageiđi Roma čiji život za ustaše nije značio ništa.

Predstavnici verskih zajednica, među kojima i pakrački paroh protojerej stavrofor Đorđe Teodorović, pročitali su molitve za mrtve, a predsednik Josipović je dodelio priznanja trojici preživelih učesnika proboja.

Vence su položile delegacije logoraša, među kojima i sekcija logoraša iz Srbije, predstavnici antifašista, manjinskih organizacija i brojnih stranaka.

Vence su položili i predstavnici diplomatskog kora u Hrvatskoj, a Srbiju je predstavljala delegacija u kojoj su bili ambasador Stanimir Vukićević i generalni konzul u Vukovaru Živorad Simić.

Komemoracija je trebalo da bude održana 21. aprila, ali je odložena zbog poplavljenog terena.

Sredinom aprila 1945. godine ustaše su počele da se pripremaju za napuštanje logora, uključujući i likvidaicju zatvorenika.

Oko 600 od ukupno 1.073 još živih logoraša napalo je ustašku stražu i krenulo u proboj koji je preživelo njih 91.

Preostalih 473 logoraša, koji zbog nemoći i bolesti nisu učestvovali u proboju ubijeno je i spaljeno zajedno s logorskim objektima. Istog dana, izvršen je proboj logoraša Kožare, radnog dela logora u samom mestu Jasenovac. Od 167 logoraša 11 je preživelo. Partizani su u logor ušli početkom maja 1945.

Danas je u Donjoj Gradini u RS, na grobnom polju “Hrastovi”, održan parastos žrtvama ustaškog genocida iz koncentracionog logora Jasenovac.

Nastavak na B92...