Izvor: RTS, 08.Nov.2009, 20:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sećanje na pad Berlinskog zida

Simbol političke i ekonomske podele Evrope na istok i zapad srušen je 9. novembra. Sećajući se kako je pala betonska granica među svetovima, u Berlinu se pripremaju da proslave najsrećniji dan u novijoj nemačkoj istoriji.

Devetog novembra pre 20 godina srušen je Berlinski zid, koji je skoro tri decenije bio simbol političke i ekonomske podele Evrope na istok i zapad.

Taj događaj promenio je Nemačku i kontinent, a pre svega živote običnih ljudi. Sećajući >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << se kako je pala betonska granica među svetovima, u Berlinu se pripremaju da proslave najsrećniji dan u novijoj nemačkoj istoriji.

Berlinski zid pao je za samo nekoliko sati, zahvaljujući i pogrešnom odgovoru jednog istočnonemačkog zvaničnika na konferenciji za novinare koju je prenosila državna televizija.

Nešto pre devetnaest časova, devetog novembra 1989. godine jedan italijanski novinar pitao je člana Politbiroa zaduženog za informisanje, Gintera Šabovskog, kada stupaju na snagu olakšice za putovanja Istočnih Nemaca.

Odgovorio je, "Koliko znam, odmah, upravo sada!".

Novi putni režim, međutim, trebalo je da stupi na snagu sledećeg jutra.

Na reči Šabovskog, u roku od nekoliko minuta, Istočni Nemci nagrnuli su na granične prelaze.

Iznenađeni graničari, bez jasnih naredbi pretpostavljenih, sklonili su se, nadjačani hiljadama ljudi.

Granica u ulici Bornolmer

Harald Jeger bio je na dužnosti na prelazu u ulici Bornolmer, koji je te noći prvi otvoren.

"To je bila moja najlepša, a u isto vreme i najstrašnija noć. Bilo mi je strašno, jer se ideologija u koju sam verovao raspala. Uradio sam ono što je bilo jedino moguće. Za sve su zaslužni građani Istočne Nemačke koji su stali pred nas. Prihvatam zaslugu samo za to što nije pala nijedna kap krvi, već samo suze radosnice. Kada o svemu razmišljama sada, dvadeset godina kasnije, mislim da je sve trebalo uraditi ranije. Poštedelo bi nas mnogih nevolja", priseća se Jeger.

Istočno od zida, Marija Šuler gledala je na televiziji konferenciju za novinare Gintera šabovskog i otišla do prelaza u ulici Bornolmer.

"Živela sam u blizini, godinama gledala Bornolmer most, a nisam mogla da ga pređem. A onda sam odjednom stajala na njemu, pila šampanjac i plakala. U isto vreme bilo mi je jasno da više ne postoji svet u kome sam dotad živela i da ništa više neće biti isto", kaže Marija Šuler.

S druge strane zida, u slavljeničkoj atmosferi, čekali su ih zapadni sunarodnici poput Hansa Jirgena Mantija.

"Odjednom se pojavio automobil u oblaku dima. Bio je to Trabant. Mislio sam, to nije moguće, ne može biti istina-Trabant! Milioni ljudi bili su na ulicama, Svi smo bili ludi od pomešanih osećanja, ludi ljudi koji su se grlili, ljubili i plakali", izjavio je Hans Jirgen Manti.

Kancelarka Angela Merkel, prva Istočna Nemica na tom položaju, priznaje da je sa zakašnjenjem saznala šta se dešava u gradu, jer je svakog četvrtka, pa i tog 9. novembra 1989. godine otišla u saunu.

Kada je izašla, granični prelazi već su bili otvoreni. Merkelova je tada imala 35 godina i radila je kao fizičar u Akademiji nauka u Istočnom Berlinu.

Nastavak na RTS...

Danas: Šteta tog Zida