Izvor: Glas javnosti, 26.Dec.2012, 10:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sarajevu dali Ataturkov poklon kralju Aleksandru

BEOGRAD - Novi šef srpske grupe za sukcesiju Oliver Antić najavio je da će Beograd tražiti reviziju nekih već postignutih dogovora o deobi imovine bivše Jugoslavije, navodeći da su prethodne vlasti činile neke "apsurdne kompromise".

Prema rečima Antića, savetnika predsednika Republike, koga je vlada

imenovala za novog visokog predstavnika u Stalnom mešovitom komitetu za

pitanja sukcesije, Srbija se u procesu sukcesije "u mnogo slučajeva >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << ponašala nedomaćinski, i to će se sada promeniti".

"Pristali smo da ustupimo Sarajevu hektar zemljišta u Ankari,

koje je Kemal Ataturk poklonio kralju Aleksandru, kao i zgradu koja je

replika zgrade na Andrićevom vencu, u kojoj se nalazi Predsedništvo",

rekao je Antić. On je naveo, kao primer, da Makedonija traži zgradu

ambasade u Sofiji, koju smo dobili još dok smo bili Kraljevina Srbija.

"To vam je kao u braku - može se deliti samo zajednička imovina, ali

ne i ono što su supružnici doneli sa sobom". Kao primer nedomaćinskog

ponašanja, Antić navodi i to što je Srbija, iako je dobila rezidenciju u

Vašingtonu, svoju ambasadu smestila u bivšem predstavništvu Etiopije,

koje iznajmljuje.

"Ta zgrada je u toliko lošem stanju da je čak i za Etiopiju bila

neuslovna da bude ambasada. Za iznos zakupa koji plaćamo, mogli bismo da

otplaćujemo kredit za renoviranje rezidencije koja je u našem

vlasništvu", dodao je on.

Ukupna vrednost objekata koji su do sada pripali Srbiji

iznosi više od 62,5 miliona dolara, dok je, poređenja radi, Hrvatska

dobila nekretnine vredne 17,3 miliona.

Takođe, ni blizu nisu rešenja za preduzeća i građane, devizne rezerve

i štednja. Najdalje je napredovala deoba diplomatsko-konzularnih

predstavništava, ali "samo na papiru".

Ostalo je da se postigne dogovor kome će pripasti oko 10

odsto od ukupno 127 ovih objekata, ali u više od polovine već podeljenih

zgrada novi vlasnici još nisu ušli. Ono što, međutim, nije ni

blizu rešavanja, to je famozni "Aneks G", po kome bi trebalo da se reši

sudbina zgrada i zemljišta naših firmi, pre svega u Hrvatskoj, ali i

stanarskih prava građana i stare devizne štednje.

Računa se da oko 400 ovdašnjih preduzeća potražuje svoju imovinu na

Jadranu i u ostatku Hrvatske, piše list. Procene Direkcije za imovinu

Srbije su da je, u momentu raspada SFRJ, naša imovina u ovoj državi

vredela oko 1,8 milijardi evra.

Više od 85.000 srpskih kuća i stanova je ostalo u Hrvatskoj,

dok je dug "Investbanke" stranim štedišama u regionu oko 87,6 miliona

dolara.

Tu je i "Aneks C", koji treba da reši sudbinu mešovitih banaka i

podelu ostatka deviznih rezervi. Procene su da na računima stranih

banaka i međunarodnih fondova ima oko 645 miliona dolara preteklih iza

SFRJ.

Prema Antićevim rečima, sva ta pitanja trebalo bi da se nađu na

dnevnom redu sledećeg sastanka Komisije za sukcesiju, posle

novogodišnjih praznika.

Nastavak na Glas javnosti...