Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 27.Jun.2010, 21:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Samit G20 u Kanadi, uhapšeno oko 500 demonstranata

TORONTO -

Samit G20, na kome lideri 20 vodećih ekonomija sveta razmatraju najbolje načine da se konsoliduje oporavak svetske privrede, počeo je u subotu u Torontu.

Lideri G20 postigli su danas dogovor o smanjenju svojih budžetskih deficita do 2013. godine na polovinu, i o stabilizaciji odnosa javnog duga i bruto nacionalnog proizvoda, što je bio predlog kanadskih domaćina tog skupa u Torontu.

Kanadski premijer Stiven Harper je "isterao svoje", lideri su se složili >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da će razvijene zemlje postaviti teške ciljeve smanjenja svojih deficita, svodeći ih na polovinu do 2013. godine i smanjujući odnos duga prema bruto nacionalnom proizvodu u narednom periodu, negde do 2016. godine , preneli su kanadski mediji.

Taj dogovor postignut je uprkos predviđanjima eksperata da poslednjeg dana samita G20 neće biti postignut dogovor o okviru ekonomskog oporavka.

Prema kanadskim medijima, evropske zemlje, pre svega Francuska i Nemačka, zalagale su se za te mere, čemu su u početku protivili Japan i Argentina, koji imaju visoke deficite I brinu da ih ne mogu smanjiti u kratkom roku.

Harper je na putu da obezbedi još jedan uspeh na samitu G20, ovog puta na pitanju oporezivanja banaka, čemu se Kanada žestoko protivi. Kanadski bankarski sektor ostao je stabilan sve vreme svetske finansijske krize.

Lideri G20 na završetku dvodnevnog samita u Torontu nastoje da približe stavove i usvoje zajedničku strategiju za ubrzan izlazak iz tekuće globalne ekonomske krize.

Obama za podsticanje potrošnje

Predsednik SAD Barak Obama je na samitu "dvadesetorice" ponovio stav Vašingtona da je podsticanje potrošnje najbolji način podsticanja ekonomskog rasta.

Sve je veći broj zemalja u G20 koje se protive takvoj američkoj strategiji oporavka jer veruju da je, nakon lekcije koja je dobijena izbijanjem dužničke krize u Grčkoj, bolje preduzeti mere za radikalnu budžetsku štednju, povećanjem poreza i drugim merama za obuzdavanje prekomerne potrošnje.

Prethodno je, u kanadskom gradiću Hantsvil, završen samit grupe osam najrazvijenijih, pretežno bogatih zemalja, poznatih kao G8.

Uhapšeno više od 500 ljudi

Više od 500 ljudi uhapšeno je posle nasilnih protesta zbog održavanja samita G20, koji je juče počeo u gradiću Hantsvilu, severno od Toronta, saopštila je policija.

Jučerašnji protesti počeli su mirno, ali su se potom prerasli u nasilje pošto se grupa maskiranih anarhista odvojila od grupe, razbijajući izloge na prodavnicama i bankama i zapalivši najmanje dva policijska automobila, javio je Rojters.

Prethodni samiti takođe su bili meta demonstranata, uglavnom antiglobalista. Pre 11 godina oko 50.000 demonstranata prekinulo je sednicu Svetske trgovinske organizacije (STO) u Sijetlu, a na sastanku G20 u aprilu prošle godine u Londonu nekoliko hiljada ljudi je protestovalo, dok je jedan čovek poginuo u sukobu sa policijom.

Na prošlom samitu G20 u američkom gradu Pitsburgu policija je ispalila suzavac na demonstrante.

U G8 su SAD, Kanada, Britanija, Nemačka, Rusija, Francuska, Italija i Japan.

Grupa 8 i Grupa 20

G20 čine, pored tih osam zemalja, i druge značajne ekonomije, kao što su Kina, Indija, Brazil, Južna Koreja, Australija, Argentina, Južna Afrika, Indonezija, Saudijska Arabija, Turska i Meksiko, a tu je i predstavnik Evropske unije.

Zemlje koje oni predstavljaju čine 90 odsto globalne ekonomske proizvodnje i 80 odsto svetske trgovine. U tim zemljama živi dve trećine svetskog stanovništva. Samit u Torontu, koji se održava pod motom "Oporavak i novi početak", prvi je posle samita u Pitsburgu, u septembru 2009, na kome je G20 definisan kao forum za međunarodnu ekonomsku saradnju i koordinaciju.

Skup je počeo samo nekoliko sati posle samita G8, što govori o sve jačoj interakciji ta dva odvojena međunarodna foruma.

S obzirom da se oporavak od najveće privredne krize od vremena Drugog svetskog rata odvija veoma različitom brzinom, lideri 20 najvećih industrijski razvijenih zemalja i privreda u naglom usponu nalaze se pred nedoumicom kako postići ravnotežu između nastavka primene državnih stimulativnih mera i borbe protiv rastućih budžetskih deficita.

Razlike u mišljenjima su prisutne i kad je reč o predlozima za uvođenje globalnog poreza za banke i pitanju koliko sredstava multinacionalne banke treba da drže u rezervi kao zaštitu od gubitaka.

Najvažnija tema održiv ekonomski rast

Ministar finansija zemlje domaćina Džim Flaerti je već najavio da će najvažnija tema samita G20 biti održiv ekonomski rast, ali da to u različitim zemljama ima različito značenje.

"Očito postoje neke države, a posebno neke evropske države, kojima je hitno potrebna fiskalna konsolidacija", dodao je on.

"Nekim članicama G20 je neophodna hitna akcija za smanjenje budžetskih deficita, dok bi neke druge to mogle da učine sporijim tempom", izjavio je Flaerti i dodao da se još diskutuje o ciljevima koji bi trebalo da budu na dnevnom redu.

Kanadski premijer Stiven Harper je u prošlonedeljnom pismu svojim kolegama u G20 predložio sporazum za prepolovljavanje deficita do 2013. i stabilizaciju ili otpočinjanje smanjenja odnosa duga prema bruto domaćem proizvodu (BDP) do 2016. godine.

Komesar EU za monetarna pitanja Oli Ren je, međutim, ocenio da ti ciljevi nisu dovoljno ambiciozni za zonu evra. Haprper će, kako je najavljeno, takođe ohrabriti lidere G20 da ubrzaju pregovore o reformi bankarskog sektora, što dodatno dobija na snazi nakon dogovora u američkom Kongresu o sveobuhvatnoj reformi finansijskog sektora.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Glas javnosti: Toronto gori, a G20 pričaju

Poslovni magazin: G20 za manji budžetski deficit