Izvor: Večernje novosti, 06.Apr.2014, 12:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sa 37 aviona oborili 46 nemačkih letelica!

KADA se formacija od 468 nemačkih aviona pojavila nad Beogradom, 6. aprila 1941. godine, u vazduh se vinulo 37 aviona Šestog lovačkog puka, potpukovnika Božidara Kostića. Srpski lovci, „meseršmiti 109 E“, „harikeni“ i šest domaćih „IK 3“ bili su raspoređeni u dve vazduhoplovne grupe sa po tri eksadrile. Za nekoliko dana Aprilskog rata piloti su napravili oko 250 borbenih letova i oborili 46 nemačkih letelica. Prema sećanju komandanta Božidara Kostića, pisanog u zarobljeništvu >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << 1942. u Skokiju u Poljskoj, a prvi put objavljenog 1946. u nemačkom Kaselu, njegove posade u susret Nemcima dnevno su uzletale po četiri do pet puta, a isti avioni sa drugim posadama i u deset navrata dnevno. U Aprilskom ratu puk je izgubio 11 boraca, a osam ih je bilo ranjeno. Oboreno im je 19 letelica, a 11 je bilo ozbiljno oštećeno. Kada je potpukovnik Kostić 8. aprila došao u štab svog komandanta, generala Bore Mirkovića, da traži još letelica i pošto ga je engleski ataše uverio da je to nemoguće, hrabri komandant je shvatio da je rat izgubljen. Ipak, vratio se u puk i naredio nova uzletanja. U svoj knjizi generacijama koje dolaze, komandant je skromno napisao da „misli da se njegovi piloti nisu obrukali“. Feldmaršal Aleksandar Ler, komandant koji je vodio napad na Beograd, docnije je napisao:KLAVOR KOD IRIGA, BOŠKOVIĆ U KOVILjU POŠTO je prethodno oborio jedan nemački „meseršmit 109 E“, kapetana Mihu Klavoru sustigla su dva nemačka lovca tačno iznad piste ratnog aerodroma u Krušedolu. Iako pogođen, leteo je još nekoliko minuta, da bi se survao u udolinu kod Iriga, tačno preko puta manastira Hopovo, a iriški Srbi su ga, odmah, sahranili na svom groblju. S druge strane, ostaci tela narednika Milivoja Boškovića su, priča Kukurov, pronađeni tek krajem pedesetih godina, u njegovom srušenom „meseršmitu 109 E“ u Koviljskom ritu. Identifikovala ga ja majka, po džemperu koji mu je isplela još pre početka rata. „Otpor jugoslovenske avijacije bio je spretan i vrlo hrabar. On je ometao jedinstvenost našeg napada, tako da smo u toku prvog dana rata izgubili 10 odsto letelica, dok je 10 odsto bilo oštećenih. Bili su vešto vođeni i uvek su mogli da se prikupe na pomoćnim aerodromima...“ Međutim, nije to bila viteška borba sa nemačke strane. Nezabeleženo do tada, nemački piloti nisu samo pucali po avionima. Nišanili su i gađali oborene letače Šestog puka i na padobranima i ubijali ih u vazduhu. Kada su 1941. nalaženi mrtvi, i sahranjivani po vojvođanskoj ravnici, mnogim pilotima je u rukama bio pištolj. - Jedan od njih je i narednik Vladimir Gorup, koji je poginuo 7. aprila 1941, nedaleko od Gardinovaca, pošto je prethodno oborio jedan nemački bombarder koji je leteo ka Beogradu. Kada je pronađen, u ruci mu je bio pištolj iz kog su bili ispaljeni svi meci. I to obaranje nemačkog bombardera i Gorupovu herojsku pogibiju videlo je više Gardinovčana sa kojima smo razgovarali početkom sedamdesetih godina - kaže, za „Novosti“, Ivan Kukurov, iz Muzeja Vojvodine. Kukurov je tada, kao mlad student istorije, bio deo tima pilota i arhitekte Miroslava Milutinovića, tima koji je godinama radio na potezu Beograd - Temišvar - Segedin, na kojem se, uglavnom 7. i 8. aprila, i odvijala neravnopravna borba moćnog Luftvafea i herojskog Šestog lovačkog puka Vojske Kraljevine Jugoslavije. - Po obaranju njihovog bombardera, Gorupov „meseršmit 109 E“ su, na nebu između Gardinovaca, Loka i Vilova, u „makaze“ uhvatila dva ista takva nemačka lovca - nastavlja naš sagovornik. - Kada su ga pogodili, iskočio je sa padobranom, ali se jedan od lovaca ustremio na njega i mitraljeskom vatrom mu zapalio padobran. Uprkos tome, Gorup je i šaržer pištolja ispraznio na napadača. Gardinovački Srbi su odmah odjurili i našli ga, mrtvog, sa pištoljem u ruci. Da ga se ne bi dočepale Švabe koje su, tada, činile većinsko stanovništvo obližnjeg Šajkaša, odmah su ga, zamotanog u nagoreli padobran, sahranili na mesnom gardinovačkom groblju. - Ekshumirali smo ga u proleće 1974, i premestili u spomen-grobnicu, podignutu u maju kraj puta Šajkaš - Titel - kaže Kukurov. Kukurov istovremeno, ističe da bi bila velika nepravda kada bi se u priči o aprilskom herojstvu naših vazdhoplovaca izostavila specijalna jedinica smeštena na ratnom aerodromu kod sremskog sela Novi Radinci. Tu je bilo 11 aviona, uglavnom bombardera koji su služili i za izviđanje. I dejstvovali sve vreme nemačkog napada. - Jedan od njih, „bristol blenhajm“, kojim je pilotirao kapetan Slavko Zelenika, ujutru je, 7. aprila, uspeo da se probije do aerodroma u Aradu, odakle su, pored Pečuja, Segedina i Temišvara, poletali nemački avioni, i da ga bombarduje. Neravnopravnu borbu našeg bombardera, u kojem su, uz Zeleniku, bili i radiotelegrafista Todor Radović i strelac Blagoje Bakić, i dva nemačka „meseršmita 109 E“, posmatrali su, i o njoj svedočili, žitelji Kovilja. Pogođeni „bristol blenhajm“ i njegova herojska posada uspeli su, kažu, da lete još desetak kilometara, a onda su se srušili u jedan vinograd u ataru Šajkaša.

Nastavak na Večernje novosti...