Izvor: Press, 28.Avg.2017, 12:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"SAD preko MKD ruše Vučića – tipična teorija zavere"
Edvard Džozef, profesor Univerziteta Džons Hopkins, kaže da je malo verovatno da su SAD deo zavere u cilju zbacivanja Aleksandra Vučića sa vlasti preko MKD.
Foto:B92.net
Spekulacije da iza, navodnog, obaveštajnog delovanja protiv Srbije stoji američki ambasador u Skoplju Džes Bejli u cilju rušenja Aleksandra Vučića, Džozef tumači tipičnom balkanskom teorijom zavere.
"Smatram >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << da se radi o tipičnoj balkanskoj teoriji zavere, te da kao i svaka spekulacija nema nikakvog osnova i smisla", rekao je Džozef u intervjuu Radio Slobodna Evropa.
Istina je, zapravo, da je interes Vašingtona za Balkan drastično smanjen, ocenjuje Džozef i dodaje:
"Kakvo god da je mišljenje na Zapadu o Vučiću, a ne mislim da je u svim krugovima negativno - doduše verovatno postoji zabrinutost, kao, uostalom, i u slučaju drugih balkanskih političara - poslednja stvar koju bi SAD sada uradile sa ovom administracijom da budu uvučene u balkanske intrige".
SAD, prema njegovim rečima, jednostavno nemaju velikog interesa za zbivanja u ovom regionu, što tumači mnogo većim rizikom po balkanske zemlje.
O nedavnoj poseti predsednika Vučića SAD kaže da je reč o "veoma simboličnim gestovima kojima se pokazuje da Vašington nije u potpunosti okrenuo leđa regiji".
"Međutim, nakon odlaska Pensa iz Podgorice nema nagoveštaja o suštinskoj promeni američke politike u smislu povećanog interesovanja za Balkan", naveo je.
Džozef kaže i da je razumljivo da se Beogradu ne sviđa ideja o potpunijoj međunarodnoj integraciji, kako navodi, nezavisnog Kosova i odbacivanje tog pristupa tumači produžavanjem sadašnje nestabilnnosti.
"Stvarnost nije uvek prijatna, ali njeno prihvatanje je uvek produktivnije nego odbacivanje", rekao je Džozef, koji smatra da bi i za Albance i Srbe, ceo region bilo bolje da se Kosovo integriše u međunarodnu zajednicu.
Džozef, nekadašnji izaslanik Sjedinjenih Država i Ujedinjenih nacija u mnogim misijama na Balkanu, naime, tumači da, kao i u slučaju drugih otvorenih pitanja, poput imena Makedonije, nestabilne situacije u Bosni i Hercegovini - prolongiranjem potpunog priznanja Kosova samo bi se dodatno produbila nestabilnost na Balkanu, jer se na taj način podstiču razne političke kombinatorike i snovi, uključujući i o podeli što bi dodatno destabilizovalo Makedoniju.
Džozef smatra da postoje dva aspekta nedavnog diplomatskog spora Srbije i Makedonije, a najpre je, kaže, očigledna veza sa pričom o članstvu Kosova u Unesku.
Podsetio je da su Makedonija i Crna Gora ne samo priznale Kosovo, već da su to, kaže, uradile među prvim zemljama.
"Makedonija, u kojoj živi velika albanska populacija, ima dobre odnose sa Kosovom. Ove dve zemlje su takođe rešile sva granična pitanja. Dakle, članstvo Kosova u Unesku je veoma važan deo poslednjeg spora Beograda i Skoplja", smatra Džozef.
Novo je, dodao je, u čitavoj priči to što "ne znamo u kojoj meri je na nesuglasice dve države uticala promena vlasti u Makedoniji".
Prema njegovom tumačenju, Beograd je očito bio naklonjen lideru VMRO-a Nikoli Gruevskom, koji je bio premijer čitavu deceniju, za razliku od tenzija u odnosima sa novim predsednikom Vlade Zoranom Zajevom.
Predviđa da će se u svakom slučaju nastaviti spor Beograda i Skoplja oko politike prema Prištini i to je, tvrdi, glavni uzrok poslednjih problema u njihovim odnosima.
Govoreći o primeni Briselskog sporazuma koji su potpisali Beograd i Priština, Džozef kaže da " taj ćorsokak u pregovorima sigurno nije dobar".
