Izvor: Blic, 08.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
S metkom u glavi živi čitavu deceniju
UŽICE - Punu deceniju Milivoje Penezić (69), penzioner iz Bele Zemlje kod Užica, u glavi nosi metak koji ga samo pukom srećom nije koštao života. „Olovni podstanar" kalibra 6,35 milimetara „uspomena" je Milivoju na događaj kad nije dozvolio da jedno prase uđe u autobus i njegovog gnevnog vlasnika koji je zbog toga tražio osvetu.
- Nadživeo sam čoveka koji je hteo da me ubije. Bio je osuđen zbog toga, ali znam da mu je kazna kasnije bila smanjena. Čuo sam da je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << umro pre nekoliko godina. Neka mu je laka zemlja - kaže Milivoje Penezić.
On sasvim normalno živi i sam obavlja sve tekuće poslove.
- Nema smrti bez suđenog dana! Milimetri su me tada odvojili od groba! Eto, deset godina od tada prođe, ja taj metak još nosim u glavi i neću se s njim nikada rastati - priča za „Blic" Milivoje Knežević, pokazujući prstom u vidno udubljenje na čelu, u mesto kroz koje mu je pištoljsko tane tog 28. marta 1997. godine uletelo u glavu.
Priča Milivoje da je tokom radnog veka službovao u „Raketi" kao vozač i kontrolor, savesno i marljivo, i da je baš zbog odanosti poslu zaradio metak od koga je lako mogao da strada.
- Mesec dana pre nego što ću biti upucan, radeći kao kondukter, na stanici na Kadinjači nisam dozvolio čoveku da unese prase u vozilo. Ta osoba zvala se Miloš Nikolić, i pošto je bio penzioner „Rakete", tražio je od mene da mu progledam kroz prste i pustim ga da s prasetom uđe među ljude. Kada je video da neću popustiti, počeo je da preti, i tada se na tome završilo - priča Milivoje.
Sledećih nekoliko dana Milivoje i Miloš viđali su se i popreko gledali na autobuskoj stanici, da bi do prvog bližeg susreta došlo na užičkoj pijaci.
- Najpre me je vređao, a zatim je počeo fizički da nasrće. Morao sam da se branim, gurnuo sam ga, te je on pao na tezge. Sutradan se ponovo pojavio na peronima autobuske stanice, zahtevajući od mene da mu dam pare za lekarski pregled pošto se, tobože, prilikom pada na pijaci povredio. Nisam obraćao pažnju na njega, otišao sam u kancelariju - objašnjava Penezić uvodeći nas u dramu koja je u tim trenucima počela.
- Sednem tada za sto sa kolegom da sravnimo neke cene, kada se u kancelariji pojavi kolega Simić. Stojećki, nasloni se rukama na sto i pita me: „Je li, Penez, što ti diraš Nikolića?" U tim trenucima ispod Simićevog pazuha provire ruka Miloša Nikolića, a u njoj pištolj koji odmah opali, a mene metak pogodi u glavu - kaže Milivoje.
Ne sluteći da se radi o pravom oružju, Miliovoje je, dok je iz glave šikljala krv, sišao sam niz stepenice i napolju sačekao kola Hitne pomoći.
- Ja sam sve vreme bio ubeđen da je Nikolić pucao u mene nekim plašljivcem. Da sam znao da je pravi, onako ranjen stigao bih ga i udavio - kaže on.
Posle par sati u užičkoj bolnici, Penezić je prevezen u Beograd. Sve vreme, kaže, bio je pri svesti. Posle tri dana na lečenju u prestonici zdravstveno stanje je počelo da se komplikuje.
- Najednom mi se oduzeše i ruka i noga, ne mogu da mrdnem. Lekari su mi iz glave izvadili košuljicu metka, ali tane raspršeno u nekoliko delova nisu smeli da diraju jer je bilo previše rizično. Dva meseca sam bio nepokretan, a onda sam počeo da ustajem na silu i pobeđujem bolove. Malo-pomalo stao sam na noge i postao ponovo onaj stari Milivoje Penezić, doduše s metkom u glavi - kazuje naš sagovornik.
On uverava da uljeza u glavi ne oseća, da nema nikakvih zdravstvenih smetnji i da bez problema obavlja sve kućne i poljske radove.
