Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Dec.2012, 15:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rumunski "električni udar" iz vetrenjača

BUKUREŠT, KONSTANCA, BEOGRAD -

Rumunija je protekle dve godine naparavila pravi bum u proizvodnji struje iz energije vetra, trenutno je instalisano 2.000 megavata (MW), a u planu je da se 2013. na mrežu priključi još 900 MW struje iz vetrenjača, izjavio je predsednik Rumunske asocijacije za energiju vetra Jonel David.

"U 2009. imali smo samo 14 MW kapaciteta za proizvodnju struje iz energije vetra, bum u razvoju počeo je 2010", rekao je David novinarima iz Srbije koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << su obišli najveći kopneni vetropark u Evropi "Fantanele" u Rumuniji.

David je naveo da se vetroparkovi u Rumuniji nalaze u tri oblasti - Dobrudža gde su "Fantanele", na granici sa Moldavijom i na području Banata.

Prema Davidu, trenutna cena električne energije koja se proizvodi iz vetrenjača je 15,5 evro centi po kilovat času (kWh), na elektroenergetsku mrežu u Rumuniji može se priključiti između 5.000 i 6.000 MW iz energije vetra, dok 1,6 miliona evra po MW košta izgradnja vetrenjača.

Rumunija ima u planu da do 2020. iz obnovljivih izvora proizvodi 20 odsto ukupne proizvodnje električne energije ili 38 procenata uključujući i velike hidroelektrane (HE).

Šest puta 12 kilometara

Vetroprak "Fantanele" koji se nalazi nadomak luke Konstanca i obale Crnog mora, ima 240 turbina ukupne instalisane snage 600 MW.

Razvoj i izgradnju realizovala je kompanija Continental Wind Partners (CWP) koja je vetroelektranu prodala češkoj energetskoj kompaniji ČEZ za 1,1 milijardu evra, što predstavlja najveću stranu direktnu investiciju (SDI) u istoriji Rumunije.

Vetropark se prostire na teritoriji veličine šest puta 12 kilometara i na 240 stubova visine 100 metara (m) instalirane su najmodernije vetroturbine CWP snage 2,5 MW, sa rotorima prečnika 99 m.

Gradnja je počela u septembru 2008, a prve vetroturbine podignute su već u avgustu naredne godine i puštene u rad u junu 2010.

U prvoj fazi izgrađeno je 139 vetrogeneratora, a potom još 101, dok je poslednja turbina priključena na mrežu 21. novembra 2012.

Od tri do 25 m/sec

Kako su stručnjaci ČEZ rekli novinarima, sedam metara u sekundi (m/sec) je prosečna brzina vetra u vetroparku "Fantanele", vetrogeneratori su aktivni pri brzini vetra, dok je potrebno 15 radnih dana za podizanje jednog vetrogeneratora.

Prosečna dnevna proizvodnja jedne jedinice je 10 megavat-časova (MWh), udaljenost između transformatora i najudaljenije turbine je 15 km, a šest meseci traje period "uhodavanja" turbine, u kojem se otklanjaju greške nastale pri prvom postavljanju vetrogeneratora.

Za devet meseci ove godine, "Fantanele" su obezbedile struju za više od 600.000 domaćinstava, a izgradnja velikog vetroparka imala je značajan uticaj na lokalnu ekonomiju pre svega kroz angažovanje domaćih firmi, njihove mehanizacije i 500 radnika na izgradnji.

Izgrađeno je i 137 km pristupnih puteva koje sada koristi lokalno stanovništvo.

Veliki deo zemljišta zakupljen je od rumunskih poljoprivrednika na 49 godina po ceni od 3.000 evra godišnje.

Električna energija iz vetroparka predstavlja gotovo 10 odsto ukupne energije koju Rumunija dobija iz obnovljivih izvora.

Sedište kompanije preseljeno u Beograd

Kompanija CWP osnovana je 2007. u Sjedinjenim Američkim Državama i jedna je od najvećih svetskih kompanija koja se bavi razvojem i izgradnjom vetroparkova.

CWP je trenutno angažovana na projektima kapaciteta oko 5.000 MW u zemljama centralne i jugoistočne Evrope - Poljskoj, Rumuniji, Bugarskoj i Srbiji, kao i u Australiji.

U septembru ove godine kompanija CWP preselila je centralu iz Londona u Beograd odakle sada vodi sve evropske aktivnosti.

Kompanija CWP planira u 2013. da počne izgradnju vetroparka u Srbiji, u Kovinu, snage do 170 MW, najavio je predsednik te kompanije Mark Krendal.

"Ukoliko sve bude teklo po planu, prva struja iz vetrenjača u Kovinu mogla bi da 'potekne' već u drugom kvartalu 2014", rekao je Kendal novinarima.

Krendal je naveo da je investicija vredna 300 miliona evra, pri čemu bi 200 miliona evra bi bilo obezbeđeno iz kredita međunarodnih banka, a ostatak iz sredstava kompanije i partnera.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...