Izvor: Večernje novosti, 29.Okt.2013, 16:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rumenka: Srce za čilaše i vrance

I ONI i ja, moj derane, živimo od iste ljubavi - moje. Ne, ne, ipak te lažem: od moje i Katine. Svi nam govore da se ne isplati držati ih i da ih prodamo. Kao da mi to ne znamo! I ja bi’ ih i dao, ali kada bi mi neko platio najmanje 25.000 evra. Po grlu, naravno. - Ma znam, braćela, da tol’ko niko neće dati, zato ih tol’ko i cenim - nastavlja, u prostranom dvorištu u Ulici Arsenija Čarnojevića u novosadskom predgrađu Rumenka, 57-godišnji Sava Borišev. - Imam ih sedam i volem ih više >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << nego bilo šta na svetu. I biće tako, dok smo Kata i ja živi, ma ’leba nemali da jedemo. Borišev je, u rodnom Kaću, do 2004. bio trgovac, pekar i mnogo šta drugo. Tada su on i njegova supruga Katarina ili Kata, kako joj tepa, odlučili da presele u Rumenku. Njeni su, u Novom Bečeju, imali konje, pa joj je uslišio molbu i kupio jednu kobilu. Od tada, za oboje, postoji samo jedan svet - svet konja. - Imamo četir’ vranca i tri belca ili čilaša, kako se češće kaže. Svi su lipicanerske rase. Imamo i četir’ i po jutra zemlje, al’ ono što sa nje uberemo nije dovoljno da ih ishranimo, mora se stalno dokupljivat. Al’ ne marim, reko sam ti već: nema ti’ novaca za koje bi i’ prodo! Kada neko čoveku kaže „Konju jedan“, nastavlja domaćin „Novosti“, nema veće uvrede, ali - za konja! - A šta je to lepše, i pametnije, od ove plemenite životinje - pita se dok, nežno, spremajući se da je preže, stavlja paradni oglavnik vranoj Zvezdani, njegovoj najstarijoj kobili kojoj je 11 godina. - U birtiji, na primer, mo’š slobodno da se opustiš, posle samo sedneš u fijaker i pustiš kajase, oni će te sami dovesti do kuće.MILICA - LJUBIMICA OD svih svojih konja Sava, ne krije, najviše voli Milicu. On najviše, a Katarina najmanje. - Ma nisam ljubomorna što je on tol’ko vole, nego je, brate, mnogo svojeglava i tvrdoglava - objašnjava ona vedro. - Sve mora biti po njenom, a on joj baš sve dozvoljava. Pored Zvezdane i njene kćeri, dvogodišnje Zvezdane Jedan (praksa je da rasne kobile imena dobijaju po majkama, a ždrepci po očevima, uz dodatak rednog broja potomstva), Boriševi imaju i kobile Sitnicu, Milicu i Jadranku i pastuve Kapricu i Jadrana. I ukupno pet fijakera i jedne karuce. U jedan od fijakera, onaj bački (uz njega tu su i banatski, slovenački i lovački, svi različiti i po veličini, i opremi), Sava najpre preže Sitnicu i Milicu, a onda, uz pomoć svog starog drugara sa novosadske „Salajke“, Milenka - Mike Križanića, u karuce i stariju Zvezdanu. - Ja ću voziti fijaker, a Mika karuce. Danas, di god se okreneš, mo’š naći dobrog vozača automobila, al’ dobri’ kočijaša nema ni za lek! Mika je to naučio u detinjstvu, jer je, nekada, svaka kuća na „Salajki“, a to ti je srce i centar Novog Sada, imala konje. A sada je ovih mojih sedmoro jedino u Rumenki! Bez njega i Mike, nema nijedne fijakerijade ili bilo kakve smotre konja širom Panonije, nastavlja dok Sitnica i Milica skladno, u korak, kasaju kroz nepregledni rumenački atar, a Zvezdana pokušava da ih pristigne. - Povezemo, često i svatove i tu se podela uloga zna: Mika vozi tamburaše, a ja mladu, lepši sam i mlađi - dodaje, šeretski. - Šalim se, naravno, al’ volu ljudi da svadbe budu ko nekad što su bile, da zasviraju tambure i zaigraju i vranci i čilaši. E, čije srce tada ne zaigra, taj ga, vala, i nema! DELE JABUKU KOLIKO je Sava blizak sa svojim konjima, najbolje pokazuje to što mu oni jabuke koje, uzgred, obožavaju, jedu ne samo iz ruke već i iz usta. - Milice, ljubavi moja, dođi, dođi - nežno doziva omiljenu kobilu, a zatim zagrize jabuku s jedne, da bi ona mirno prišla i počela da je jede s druge strane.

Nastavak na Večernje novosti...