Izvor: Blic, 16.Jan.2011, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Restoran "Zaplet": Sklonjeno mesto za poznavaoce
Crveni krst, kvart nikako blizu centra Beograda. Ugao dve uske ulice i na uglu obnovljena siva zgrada sa napisom „Zaplet“ mešanim ćirlično-latiničnim slovima. Šta je to što brojne goste ovog restorana motiviše da dođu na mesto gde se nekad nalazio bistro u koji je u seriji „Majstorska radionica“ svraćao Zoran Radmilović „da trgne jednu“? Očigledno da restoran ne prodaje zgrada, niti skupi nameštaj, već pre svega koncept. Danas se pred „Zapletom“ guraju crne limuzine, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u restoranu se čuju strani jezici, a svako ko do sebe drži mora makar da se folira da je ovde jeo.
U čemu je tajna ovog restorana? Pre svega u opuštenoj atmosferi koja sugeriše da se ovde dobro jede. Ovo nije specijalizovano mesto za jednu vrstu kuhinje, ali jelovnik gostu sugeriše da se ovde jela spremaju na poseban način. Recimo: pačija krilca u sosu od sopstvenih kostiju i narandžinog soka (450 dinara); pa onda pileća krilca „56 sati i 2 minuta" (490 din.); pa domaća italijanska testenina u bolonjez sosu koji se kuva najmanje deset minuta (630 dinara). I sva ta jela predstavljena su na običnim listovima papira, gde se obroci preporučuju naoko nehajno dopisanim komentarima i pečatima kakvi su „povratak otpisanog" i „hit".
Ovome treba dodati i personal. Čim smo ušli u restoran, odmah su nas pitali da li smo za pušački ili nepušački deo. Odlučili smo se za nepušački koji ne samo što je bio izdvojen, već je u tom delu restorana radila i ventilacija. Pristojno, evropski.
Zatim su nam doneli jelovnik. Ovaj restoran uistinu ne nudi mnogo jela: pet salata, četiri hladna predjela, tri vrste rižota, sedam nacionalnih jela (ali među njima i tripice i ribić), četiri vrste stejka, tri vrste pačetine i nekoliko vrsta svinjskog i ćurećeg mesa.
Iz odeljka „Nacionalna klasa" odlučili smo se za jagnjeću kapamu (560 dinara) i za glaziranu pačetinu na milaneski spremljenom pirinču (940 dinara). Kapama je poslužena u velikom modernom tanjiru koji liči na dečju nošu, ali je ukusna kao da ju je neka „keva" spremila u kuhinji. Za pačetinu me je ljubazni konobar pitao da li želim da bude pečenija ili manje pečena, što je pitanje koje se u beogradskim restoranima postavlja samo kad se radi o bifteku.
Obrok smo, naravno, zalili crvenim vinom. „Zaplet" ima impresivan izbor od 64 bela vina, 65 crvenih i pet rozea. Cena vina variraju: domaća su čak i ispod odnosa 1:2 (odnos vinotečke i restoranske cene), dok su uvozna primetno skuplja. Heroj među belim vinima košta 5.200, a među crvenim čak 42.000 dinara! Ko, međutim, želi da se zadrži na srpskim vinima, može naći neke od najjeftinijih flaša u našim luksuznijim restoranima.
Slično je i sa ostalim cenama. „Zaplet" gotovo nema jelo skuplje od 900 dinara, a mnogi specijaliteti mogu se dobiti i za ispod 500 dinara. Valjda je i u tome tajna ovog sklonjenog mesta za poznavaoce. Ovde se osećate kao japi koji ima pravo da kaže „ovde sam pre svega zbog dobre hrane". Konobari se penju gore-dole, pošto je restoran na prvom, a kuhinja i šank na nultom nivou, ali čini se da im ništa nije teško i, što je najvažnije, goste ne gledaju „sa visoka".
Čistoća je na visokom nivou, a jedino se ne može pohvaliti sajt koji pokazuje samo naslovnu stranu i ništa više. No, ne jede se na internetu, nego u restoranu. „Zaplet" po svemu drugom uspešno baca rukavicu kulinarskim mestima iz kruga dvojke.
