Izvor: Vesti-online.com, 06.Dec.2013, 14:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rekordna godina za Aerodrom "Nikola Tesla"

Moguće je u Srbiji biti državno preduzeće, a da pritom nema viška zaposlenih, da uspeva da iz sopstvenih prihoda, bez ijednog evra kredita, finansira modernizaciju i proširenje vazdušne luke, a istovremeno za poslednje četiri godine na ime dobiti uplati u budžet Srbije blizu 50 miliona evra.

Aerodrom "Nikola Tesla" je u medijima pomalo u senci formiranja kompanije Air Serbia, ali se gubi iz vida da Srbija velikom brzinom dobija vodeći aerodrom u regionu.

- Svako >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << se u svom poslu trudi da bude lider u odnosu na konkurente. Mi smo ponosni što ćemo ove godine po broju opsluženih putnika prestići aerodrom u Sofiji. Prema objavljenom redu letenja za naredni period, uopšte ne sumnjam da ćemo u 2014. godini imati putnika koliko zajedno imaju aerodromi u Zagrebu, Ljubljani i Sarajevo. Beograd zaista postaje vazduhoplovni centar regiona, bez obzira da li se pod time podrazumeva bivša Jugoslavija, ili Balkan - kaže Velimir Radosavljević, generalni direktor aerodroma "Nikola Tesla" i dodaje:

- Očekujem da se ponovo ustali praksa da beležimo procentualno dvocifreni rast putnika na mesečnom nivou. Na primer, u novembru je kroz aerodrom prošlo 251.047 putnika, što je rast od 13,6 odsto u odnosu za isti mesec prošle godine.

I broj avio-operacija na "Nikoli Tesli" je sve veći iz meseca u mesec, a samo u novembru povećanje iznosi 11,5 odsto. Najfrekventnija ruta iz Beograda trenutno je Beč sa 36 poletanja nedeljno, sledi Podgorica sa 29, Cirih sa 26 i Istanbul sa 25.

Aerodrom je uveliko u procesu modernizacije i rekonstrukcije. Da bi se poboljšao komfor putnika, u tranzitnoj zoni putnicima su odnedavno na raspolaganju moderna, udobna sedišta nemačke kompanije Kusch+co koja su snabdevena priključcima za struju, kako bi putnici mogli da napune svoje mobilne telefone ili računare.

- Upravo je završen proces nabavke i montiranja šest novih avio-mostova. Pobednik na tenderu bila je firma CIMC-TianDa iz Šenžena, a kineski partner nam je izašao u susret i završio posao i pre ugovorenog roka.

Za kargo je potrebna privreda

Kargo kapaciteti beogradskog aerodroma trenutno u potpunosti zadovoljavaju potrebe.

- Neposredna blizina autoputeva prema Zagrebu, odnosno Mađarskoj i Nišu ka jugu pogoduje razvijanju i ova vrsta saobraćaja ka i iz Beograda. Nama i sada sleću širokotrupni teretni avioni. Na primer za potrebe prehrambene industrije prevoze se tone i tone smrznutiog mesa, žive teladi i pilića. Međutim, za razvoj jakog kargo centra potrebno je jačanje privrede. Kako ekonomija zemlje bude snažnija, moguće je da i kargo terminal postane tesan, što bi zahtevalo proširenje - kaže Velimir Radosavljević.

Izgrađeno je i proširenje platforme za parkiranje aviona na udaljenosti od terminalne zgrade. Betonska platfroma je veličine 26.000 metara kvadratnih i može da primi po četiri aviona familija boing 737 ili erbas A320, ili po potrebi i dva širokotrupna interkontinentalna aviona - ističe Radosavljević.

Najkrupniji investicioni projekat na Aerodromu je svakako rekonstrukcija i proširenje tranzitne zone terminala. Posle završene prve, u toku je druga faza projekta, a završetak posla u četvrtoj fazi podrazumeva izgradnju dodatnog sprata. Završetkom svih ovih radova, promeniće se i koncepcija kretanja putnika. Naime, bićemo u prilici da po spratovima potpuno razdvojimo putnike na kategorije dolaznih i odlaznih, što će olakšati i njihovo kretanje i bezbednosne kontrole.

- Rezultat svega će biti formiranje centralizovanog bezbednosnog kontra-diverzionog punkta, pri čemu će biti uklonjene klasične čekaonice. Ovim će se svakako povećati komfor putnika koji će na rapolaganju imati prostor sa mnogo više raznovrsnog sadržaja - kaže direktor beogradskog aerodroma.

Sa završetkom rekonstrukcije terminalne zgrade, Aerodrom Nikola Tesla će imati kapacitet od osam miliona putnika godišnje. Godina na izmaku svakako će biti rekordna, a sa očekivanim izuzetnim rastom Er Srbije, dolaskom novih avio-kompanija i pojačavanjem broja frekvencija na već postojećim rutama, očigledno je da se na obaranje rekorda neće čekati dugo. Pitanje je samo koliko će lestvica biti podignuta 2014. godine.

Nastavak na Vesti-online.com...