Izvor: RTS, 05.Mar.2017, 20:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Regionalni projekti u senci politike
Od početka godine najavljeno je nekoliko važnih višemilionskih infrastrukturnih i drugih projekata koji se tiču zemalja regiona. Od auto-puta Beograd-Sarajevo, preko onog od Niša do Albanije, do poslednje carinske unije na Zapadnom Balkanu. U međuvremenu, u prvi plan izbile su političke teme - od krize na KiM, pokušaja revizije presude, do krize u Makedoniji, u šta je Srbija neposredno ili posredno uključena. Proveravali smo kako se to odražava na velike projekte, tj. da li privreda >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ustupa pred politikom?
Sve je više znakova koji u poslednje vreme potvrđuju utemeljenost stava jednog evropskog zvaničnika da je Balkan bure baruta. I to svaki put kad politika zauzme mesto privrede. U Beogradu se nedavno razgovaralo o izgradnji auto-puta Beograd-Sarajevo i zajedničkom saniranju 11 mostova. Pokušaj revizije presude po tužbi BiH za genocid, onda još jedno odlaganje posete Tomislava Nikolića Sarajevu istisnuli su, čini se, tu temu sa dnevne agende.
"I pre ovog trenutka Srbije je imala pripremljeno sve i faze", kaže ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović i ističe da je potrebno da se unutar BiH dogovore kuda će ići put kad se pređe granica BiH.
Drugi sličan projekat nije, izgleda, pod političkim varnicama. Aut-oput koji bi nas od Niša odveo do Drača košta makar pola milijarde evra. Čeka jun i dogovor kako da se finansira.
"Taj projekat se radi, ne kasnimo, EU finansira projektno-tehničku dokumentaciju", kaže Zorana Mihajlović.
Iako se umesto izvoza robe govori češće o izvozu nestabilnosti, ideja Beograda bila je stvaranje carinske Unije u regionu koji broji makar 20 miliona ljudi. Zvaničnici drugih država se ne izjašnjavaju. U međuvremenu se radi na međukoraku - sporazumu o olakšavanju trgovine.
"To podrazumeva oklakšavanje procedura na granici, usklađivanje radnog vremena, priznavanje seritfikata. Tokom marta je bilo predviđeno da taj sporazum bude ratifikovan u svakoj zemlji. Makedonija je problem jer nema Vladu", navodi ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić.
Projekat gde se problemi nisu isprečili je pruga Beograd-Budimpešta, u maju počinju radovi na prvoj deonici.
Iz regionalnog rečnika, ipak, reči poput saradnje, izgradnje, zajedništva u poslednje vreme sve češće zamenjuju tužbe, optužbe, svađe. Ide se i dalje, pa se revidira ustaštvo, preti oružjem.
"Pre svega ovo što se dešava u Makedoniji nije slučajno. Očigledno postoje centri moći globalni, ja bih ukazao na odlazeću američku administraciju koja pokušava da zapali Balkan i dominantna je matrica koja ugrožava bezbednost Balkana. A kad je bezbednost ugrožena, sve ovo što su ozbiljni projekti, onda pada u drugi plan", kaže Miša Đurković iz Instituta za evropske studije.
Pojedini smatraju da je perspektiva članstva u Evropskoj uniji Zapadnom Balkanu duže vreme bila podsticaj za razvoj. Sada, međutim, na krizu unutar Unije nije imun ni Balkan, a poruke evropskih lidera sve ređe imaju efekta.
