Izvor: Southeast European Times, 15.Apr.2013, 17:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Regionalne vlade nameravaju da smanje nezaposlenost

Balkanske zemlje rade na donošenju mera i strategija za smanjenje velike nezaposlenosti.

15/04/2013

Safet Kabašaj za Southeast European Times iz Prištine -- 15.4.2013.

Zvaničnici u Prištini iniciraju projekte za smanjenje visoke stope nezaposlenosti u zemlji, a nekoliko drugih regionalnih vlada sledi njihov primer.

Nezaposlenost je i dalje na kritičnom nivou na Kosovu, s obzirom da je 45 odsto radne snage u zemlji bez posla. Međutim, neke >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << probleme sa nezaposlenošću je lakše, a neke teže rešiti, kao na primer kada je u pitanju korupcija.

Diplomirani student političkih nauka Arben Čolaku podneo je zahtev za 424 radna mesta. Tek u oktobru 2012. dobio je posao kao službenik zadužen za ljudska prava u Ministarstvu spoljnih poslova Kosova.

„Nisam dobio posao jer nisam imao vezu, nisam poznavao neku osobu koja bi mogla da me zaposli“, rekao je Čolaku za SETimes. „Nepotizam prevlađuje i još je prisutan prilikom zapošljavanja u [kosovskim] državnim institucijama.“

Njegova borba za pronalaženje posla ukazuje na samo neka pitanja koja otežavaju zapošljavanje na Kosovu.

Prema Indeksu mizerije 2013, koji je uradio Biznis insajder, a kojim su uzeti u obzir nezaposlenost i inflacija u zemlji, Kosovo se nalazi među 10 zemalja u svetu sa najnižim ocenama. Do kraja 2012. godine, od ukupno 1,7 miliona građana Kosova preko 260.000 bilo je bez posla.

Nedaće građana podstakle su vladu da osmisli određene programe zapošljavanja za 2013. godinu, saopštilo je ministarstvo rada i socijalnog staranja.

„Nekoliko stotina radnih mesta biće otvoreno u saradnji sa Programom UN za razvoj, 170 studenata će biti na sezonskom radu u Nemačkoj, a stotine drugih će biti zaposleno na projektima ministarstva poljoprivrede“, rekao je portparol ministarstva Bedžhet Gadžići za SETimes.

Međutim, očekuje se da će veliki broj radnih mesta biti otvoren u sklopu projekta Kosvet-6, programa koji pomaže Evropska unija kako bi podržala vladu u unapređivanju kvaliteta i efikasnosti obrazovanja i mogućnosti za zapošljavanje. Oko 1.700 nezaposlenih građana dobiće edukaciju i radna mesta.

Prema zvaničnim podacima, u Bosni i Hercegovini (BiH) preko 60 odsto mladih ljudi starosti između 18 i 35 godina nema posao .

Ranko Markuš, šef programa za zapošljavanje mladih u BiH, projekta koji sprovodi nemačka konsultantska agencija GAPA, kaže da je u sklopu tog programa otvoreno 1.528 radnih mesta za obrazovane mlade ljude.

„Neki [misle] da će neko doći i otvoriti fabriku i odmah zaposliti 5.000 ljudi. To se neće desiti. Suština je naučiti nezaposlene kako da traže posao, a ne samo da čekaju da ih pozove biro za nezaposlene i ponudi im posao“, rekao je Markuš za SETimes.

Poslodavci stvaranje radnih mesta vide kao skupo, dodajući da kompanije danas sve više traže načine da smanje troškove.

„Meni ne bi bio problem da otvorim pet novih radnih mesta, ali država mora da smanji poslodavcima troškove i poreze koje plaćaju za svoje radnike. Ponekad je plata radnika manja od poreza koje poslodavac plaća državi. Bolja poslovna klima smanjiće nezaposlenost“, rekao je za SETimesDanilo Vraca, direktor tekstilne fabrike Novoform iz Drvara, u centralnoj BiH.

Ivana Nikolić, IT menadžerka, ostala je bez posla u privatnoj, međunarodnoj kompaniji za telekomunikacije u Srbiji, koja je propala 2009. godine. Od tada bezuspešno traži posao.

„Šaljem svoj CV na skoro sve internet oglase za posao, idem na intervjue koje zakažu prijatelji ili bivši partneri, ali i dalje ne mogu da nađem posao, već više od tri godine. Zvanično sam nezaposlena i jednom na svaka tri meseca moram da odlazim u Biro za nezaposlene da produžim svoj status nezaposlene osobe“, rekla je Nikolićeva za SETimes.

Prema srpskom ministarstvu rada i socijalnih pitanja, institucionalni i pravni okvir politike zapošljavanja znatno je unapređen poslednjih godina sa novim zakonima i usvajanjem Nacionalne strategije zapošljavanja za period od 2011. do 2020. godine.

„Nacionalna strategija ima prioritete i smernice, od kojih neki podstiču zapošljavanje u slabije razvijenim područjima i razvoj regionalne i lokalne politike zapošljavanja, unapređivanje kvaliteta ljudskog kapitala, razvoj institucionalnih sposobnosti i ekspanziju aktivnih programa na tržištu rada“, reklo je ministarstvo za SETimes.

Dopisnici Dražen Remiković iz Banja Luke i Ivana Jovanović iz Beograda doprineli su ovom izveštaju.

Šta vlada može da učini da unapredi situaciju sa zapošljavanjem? Recite nam u komentarima ispod teksta.

Nastavak na Southeast European Times...