Izvor: Southeast European Times, 14.Jul.2012, 16:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Region u središtu međunarodnog krijumčarenja organa

Jedna od posledica ekonomske krize je i prodaja delova tela, uprkos zakonskoj zabrani.

14/07/2012

Katica Đurović za Southeast European Times iz Beograda -- 14.7.2012.

Finansijska kriza u Evropi izazvala je povećanje trgovine ljudskim organima, dok se porodice i pojedinci bore da zarade za hranu. Sve veći broj ljudi u regionu odlučuje se za taj put: internet oglasnici puni su oglasa o delovima tela za prodaju, uprkos zabrani takve vrste trgovine.

>> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << />„Zdrav sam, bez naslednih bolesti, krvna grupa 0+. Nudim bubreg za finansijsku nadoknadu“, piše u oglasu na bosanskom novinskom portalu koji je krajem juna postavio Danijel S, 33.

„Ako prodam bubreg, to će biti investicija u moju budućnost. Ne radim, moja supruga ne radi, a imamo malo dete. Sa ovim novcem mogu da imam normalan život“, rekao je on za SETimes.

Njegova priča nije jedina. U većini oglasa ljudi navode finansijske poteškoće kao glavni razlog za prodaju delova tela. Vađenje bubrega predstavlja mali rizik za donatora.

Njujork tajms je pitanje ilegalne prodaje organa postavio u centar pažnje kada je izvestio o zaokretu na tržištu, sa Dalekog istoka i Južne Amerike ka Evropi, a posebno Srbiji, Kosovu, Grčkoj i Moldaviji.

Mada vlasti u svakoj od tih zemalja kategorički demantuju mogućnost transplantacije ilegalnih organa, niko ne poriče da ljudi možda putuju na druga mesta radi operacije.

„Moguće je da ljudi putuju u inostranstvo kako bi se upoznali sa kupcem i imali operaciju tamo, ali je u Srbiji to nemoguće, zbog zakona i zbog medicinskih, tehnoloških i birokratskih procedura“, kaže za SETimes Danica Mihajlović iz Direkcije biomedicine u ministarstvu zdravlja. U Srbiji je kazna za prodaju organa do deset godina zatvora.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), ilegalna trgovina bubrezima se sve više širi u svetu i povećala se na otprilike 10.000 operacija na crnom tržištu koje uključuju kupljene ljudske organe ili na jednu na sat. UN procenjuju da je 5% do 10% transplantacija bubrega koje se obave svake godine rezultat krijumčarenja organa.

Kosovo je postalo zloglasno nakon što je pre nekoliko godina otkriven lanac krijumčarenja organa. Sedmorici Kosovara optuženih za učešće u toj trgovini se sudi, a terete se za namamljivanje ljudi iz bivših komunističkih zemalja u Prištinu, sa lažnim obećanjima o isplati do 15.000 evra.

Crnogorski državljanin Izet Luboder uhapšen je krajem prošle godine zbog organizovanja trgovine organima u Bosni i Hercegovini.

Kupovina i prodaja organa je veliki biznis u najsiromašnijoj evropskoj zemlji Moldaviji. Bubrezi iz Moldavije, ključnog snabdevača u svetu trgovine organima, najjeftiniji su u Evropi. Prema nevladinoj organizaciji Renal fondacija, koja se bori protiv trgovine organima u Moldaviji, jedan bubreg košta 1.500 do 5.000 evra.

Rumunski novinari su prošle godine otkrili mrežu trgovaca i kupaca organa među medicinskim profesionalcima i nekim najvećim bolnicama. Cena rumunskog bubrega je oko 13.000 evra.

Ne misle svi da bi trgovina organima trebalo da bude ilegalna.

Đukan D, 60, iz Podgorice, borio se protiv otkazivanja bubrega pre više od deset godina, ali u tadašnjoj Jugoslaviji lista čekanja je bila ogromna, a izgledi za opstanak do pronalaženja donatora sumorni. Zato je Đukan otišao u Indiju 2000. godine i tamo kupio bubreg i urađeno mu je presađivanje.

„Dugujem svoj život tom čoveku“, rekao je Đukan za SETimes.

Dok ilegalna trgovina organima cveta, legalnih organa nema puno. Holandski zdravstveni savet procenjuje da oko 95.000 ljudi čeka presađivanje bubrega u SAD, a još 65.000 u Evropi. SZO procenjuje da se zadovoljava samo 10% svetske potražnje za organima.

Nastavak na Southeast European Times...