Izvor: Southeast European Times, 19.Feb.2013, 18:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Region pojednostavljuje istrage korupcije

Previše institucija i nekoordinisani zakoni ometaju borbu protiv organizovanog kriminala u regionu, kažu analitičari.

19/02/2013

Aleksandar Pavlevski i Svetla Dimitrova za Southeast European Times iz Skoplja i Sofije -- 19.2.2013.

Organizovani kriminal i korupcija i dalje su problem u regionu, uprkos naporima i pokušajima da budu suzbijeni. Analitičari i političari kažu da će institucionalna organizacija i pojednostavljivanje istražne politike pomoći >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << da ta borba bude uspešna.

Pored Krivičnog zakona i Zakona o krivičnom postupku, koji čine osnovu bugarskog zakonodavstva protiv kriminala, postoji i niz drugih zakona koji su fokusirani na specifične aspekte organizovanog kriminala.

Među njima su zakon o merama protiv finansiranja terorizma, zakon o merama protiv pranja novca, zakon o borbi protiv trgovine ljudima i zakon o zapleni ilegalno stečene imovine.

Međutim, postojanje svih tih zakonskih akata nije donelo opipljiv napredak u borbi protiv organizovanog kriminala u Bugarskoj.

Jedan od glavnih razloga za to je „zaista luksuzna politika“ vlasti na tom polju poslednjih godina, kaže zaSETimesviša saradnica za pravna istraživanja u Fondaciji RiskMonitor. „Previše resursa i napora posvećeno je stvaranju novih institucija [i zakona] koji se bave borbom protiv organizovanog kriminala.“

„Glavno što zemlja treba da uradi jeste da prekine haotičnu proizvodnju sve većeg broja administrativnih struktura“, rekla je ona.

„Institucionalizacija novih struktura sagledana je kao atraktivan i lak način za postizanje pozitivnih rezultata. Al, to samo tako izgleda, jer su tim strukturama potrebno vreme i resursi da efektivno učestvuju u aktivnostima protiv kriminala“, rekla je ona.

„Nastojanja bi trebalo da budu fokusirana na rezultate predsudskog postupka, preciznije na prikupljanje dokaza“, dodala je ona i istakla potrebu da se osigura „puno bolja obuka policajaca“ i „bolja koordinacija između istrage i krivičnog gonjenja“.

Organizacioni problem je isti u Makedoniji.

U 2012. godini broj slučajeva organizovanog kriminala zabeležio je pad u Tetovu, gradu koji, prema statističkim podacima, ima najveću stopu kriminala u zemlji. U 2012. godini policija je otkrila 10 slučajeva organizovanog kriminala, šest manje nego 2011. godine, kaže portparol ministarstva unutrašnjih poslova u Tetovu Marjan Josifovski.

„U poređenju sa pre nekoliko godina, prošle godine i 2011. došlo je do znatnog smanjenja broja slučajeva puštanja lažnih novčanica u opticaj“, rekao je Josifovski za SETimes.

„Jedan od problema sa kojima se Makedonija suočava kada je u pitanju organizovani kriminal jeste nemogućnost precizne klasifikacije radnji i organizacije prestupnika u predistražnom i istražnom postupku. Problem može da se primeti kod institucionalnih kapaciteta, profesionalizma i kompetentnosti u rešavanju [situacija]“, rekla je profesorka Fakulteta za bezbednost u Skoplju Frosina Remenskia za SETimes.

„Ključni problem je činjenica da javno tužilaštvo kao centralna institucija u borbi protiv organizovanog kriminala i ministarstvo unutrašnjih poslova kao 'servisna institucija' u istragama tužilaštva i dalje nemaju kadrovski potencijal koji bi omogućio efikasnu i nezavisnu borbu protiv organizovanog kriminala“, rekla je Remenski.

Predsednik makedonske nevladine organizacija Transparensi Zoran Jačev slaže se sa tim. „Ova strategija je“, rekao je on, „samo kopija nekih drugih koje su se pokazale kao neefikasne u drugim zemljama“.

Prema rečima Jačeva, pritisak međunarodne zajednice u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala verovatno će biti konstantan, pa vlada neće imati drugi izbor. Ali, ta borba u Makedoniji, dodaje on, mora da bude koordinisana, a ne da se duplira.

Nastavak na Southeast European Times...