Izvor: Politika, 25.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Razumevanje, poverenje i jednostavnost
Pisanje je kontakt s nekim. Poznatim. Nepoznatim. Sa ženom, razmišlja Srđan Valjarević.
Pisac za koga tvrde da sa čitaocima deli "sve svoje sumnje i snove" , publici se prvo predstavio zbirkom pesama. U jednoj od njih bio je dovoljno iskren da prizna.
"Zovem se Srđan Valjarević. Imam male šake i debele usne. Imam hiljadu dolara, čitam Šervuda Andersona, veoma sam loš udvarač."
Književnik kome je strano bilo kakvo zamagljivanje istine, dalek je i od svakog ulepšavanja stvari. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Tvrdi je realista. On nije sklon nikakvoj idealizaciji. Čak ni pesničkoj. Misli da ne postoji idealna žena, kao ni muškarac. Težište stvari on, pre svega, usmerava ka razumnom odnosu između dvoje ljudi.
– Dobra komunikacija u tišini. To je za mene idealna žena. Razgovor između muškaraca i žena je najvažnija stvar na svetu. Za mene je lično to jako značajno. Ideal fizičke lepote imamo na Botičelijevim platnima. Da li se on menja ili ne, iskreno, nemam taj odnos. Razumevanje, poverenje i jednostavnost jeste ono što je meni najvrednije. Sve ostalo što je komplikovano, što pritiska, steže, što guši odnos između dvoje ljudi, to me odbija od svake, posebno ženske osobe – kaže pisac.
U Valjarevićevim delima primetno je poštovanje ženskog roda. On nikada nije zajedljiv, ciničan prema njima. Kao da brani pravo na emocije.
– Na isti način razmišljam o ženama i muškarcima. S jednom razlikom. Žena može mnogo bolje da ti objasni šta si, ko si i kakav si. Ona je najvidljivije muško ogledalo. Ispred nje nema laži za onog ko hoće da čuje i vidi. Bolje od muškaraca mogu da ti objasne neke stvari. Imaju bolji uvid o tebi. S druge strane, paradoks je da je ovo muški svet i muško društvo, a žene bolje vide, osećaju i doživljavaju taj svet – smatra naš sagovornik. Preovlađujuće je mišljenje da Valjarević piše onako kako misli. Laskaju mu da svakog ko to čita može slobodno da pogleda u oči. Da li današnji muškarac i žena mogu isto to da urade ?
– Nažalost, stvari su se postavile tako da muškarac nema potrebu da sluša ženu. Tako je danas, tako je bilo uvek. Ono što je novo, muškarci i žene sve manje opšte međusobno. Udaljili su se. Oni, pre svega, treba da počnu da komuniciraju, otvoreno razmenjuju misli i osećanja. To približavanje dvoje ljudi, emotivno, misaono je najerotičnije. Ako nema takvog kontakta, mene drugo ne interesuje – nedvosmislen je pisac. Postoji li način da se duboka distanca između dvoje ljudi u novom veku prevlada Ima li leka emotivnoj provaliji?
– Kada je u društvu sa drugim muškarcem, muškarac se opusti, glupira. Pored žene on može da postaje bolje, plemenitije, rečju, humanije biće. Jer, od nje može da uči. Žena u sebi nosi princip darivanja života. A, to je nemerljivo sa bilo čim drugim. One su stvaraoci, arhitekte naših života. Ljubav, dakle, postoji. Pitanje je koliko smo kadri za nju.
Aleksandra Marković
[objavljeno: 25.02.2007.]
