Izvor: RTS, 28.Okt.2011, 12:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ratni zločinci bez imovine
Oni za koje se dokaže da su činili ratne zločine neće imati pravo na povraćaj imovine, kaže državni sekretar Slobodan Homen. Takvo rešenje prihvatile sve političke stranke, jer je ono fer i održivo, ističe Homen.
Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen kaže da je u predlogu zakona o rehabilitaciji nađeno kompromisno rešenje da se ne ulazi u ono što se događalo u Drugom svetskom ratu, ali naglasio da oni za koje se utvrdi da su činili ratne zločine >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << neće imati pravo na povraćaj imovine.
Vlada Srbije će na dananjšoj telefonskoj sednici razmatrati nacrt zakona o rehabilitaciji, a njegovo usvajanje očekuje se početkom novembra. Slobodan Homen ističe da je suština da zakon predviđa sudski postupak rehabilitacije.
"Svi koji su osuđeni ili kojima su prava oduzeta ne samo sudskom odlukom, već odlukom izvršne vlasti ili organa lokalne samouprave, imaće pravo da se obrate sudu i da traže da se odluka iz tog perioda stavi van snage, jer nisu imali pravo na fer suđenje ili ga nisu imali uopšte", rekao je Homen u Dnevniku RTS-a.
Homen je istakao da oni za koje se dokaže da su bili ratni zločinci neće imati pravo na rehabilitaciju, dok će svi ostali imati pravo.
"Osobe za koje se dokaže da su činile ratne zločine neće imale pravo na povraćaj imovine, ne samo konfiskovane, koja spada u domen zakona o rehabilitaciji, već i nacionalizovane, na koju se odnosi zakon o restituciji", rekao je Homen.
Slobodan Homen ističe da su takvo rešenje prihvatile sve političke stranke, uključujući i stranke nacionalnih manjina, jer je ono "fer i održivo".
"Uveren sam da će o zakonu biti postignut apsolutni konsenzus u vladajućoj koaliciji, ali nema razloga ni da ga opozicione stranke ne podrže", rekao je Homen. Državni sekretar navodi da je od predsednika SDPS-a Rasima Ljajića dobio uveravanja da ta stranka nije protiv zakona.
Prethodno je funkcioner SDPS-a Meho Omerović zatražio da se u zakonu definiše ko su saradnici okupatora. Međutim, kako ističe Slobodan Homen, to je "Pandorina kutija koju nijedan istoričar ne bi mogao tačno da napiše, a kamoli da se to reguliše zakonom".
Homen je rekao da je suština nesporazuma bila u tome da li su partizani i četnici bili predstavnici Narodnooslobodilačkog rata ili su jedni bili okupatori, a drugi nisu.
"Srbija još nije suočila sa onim što se dogodilo u Drugom svetskom ratu, jer je problem u nizu odluka u periodu od 1943. do 1946. iz čega se jasno ne može zaključiti ko je sve činio zločine, a ko nije", rekao je Homen.
Homen je rekao da se najveći broj kršenja zakona i ljudskih prava dogodio posle Drugog svetskog rata, kada je hiljadama građana oduzeta imovina, a mnogi su išli i u zatvor.
"Političkih suđenja bilo je i u periodu socijalizma u vreme Slobodana Miloševića, a moguće je i da je nakon demokratskih promena 2000. bilo kršenja zakona", rekao je Homen.
Zbog toga, kako kaže Homen, u zakonu nema vremenske odrednice i on će važiti za sva kršenja zakona i ljudskih prava.
