Izvor: Vesti-online.com, 15.Avg.2011, 09:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Raspad srpske porodice (2): Svađa umesto doručka

Srpsko društvo doživljava krah, ne samo ekonomski, već i politički i nacionalni. U takvim uslovima ni porodica ne može da bude snažna i zdrava, kaže dr Anđelka Milić, profesor sociologije porodice na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Ona ističe da oko 30 odsto porodica u Srbiji živi bez ikakvih prihoda. Svako jutro kad otvore oči pitaju se šta će jesti. Koliko onda mentalni sistem može da izdrži a da ne dođe ni do kakvog poremećaja svesti?

- Nezaposlenost >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << je najveći izvor svih mogućih poremećaja. Ne postoji nijedna druga društvena katastrofa osim rata koja tako razara ličnost. Čak i ratovi nekada izazivaju vrlo pozitivne emocije kod ljudi, koncentrišu njihovu energiju, razvijaju solidarnost, poverenje i iskrenost. Međutim, nezaposlenost je apsolutni izvor svih patologija zato što dregadira ličnost čoveka. Nezaposlena osoba samu sebe tretira kao društveni otpadak i neuspešnog čoveka, osobu bez identiteta, a slično je tretira i okolina.

- Ne može se porediti evropsko društvo sa tradicionalnim društvima istoka. Patrijarhalna porodica je bila i na zapadu do početka 20. veka. Do kraja 18. veka u Engleskoj je muž imao pravo po zakonu da ženu i decu proda kao robove da bi isplatio svoje dugove. Patrijarhat nije formacija zaostalog društva. To je formacija klasnog društva koje počinje s antikom i traje do dana današnjeg, samo menja forme - objašnjava Milić.

U situacijama društvenog sloma, navodi dr Milić, pojedinci se veoma vezuju za porodicu jer ona može da im pruži ono osnovno - hleb i krov, ali to što se oni okupljaju oko porodice ne znači da ona jača jer u kući nastaje ogromna frustracija i nezadovoljstvo vlastitim životom.

- I onda se javljaju sukobi interesa između mlađih i starijih, muškaraca i žena, roditelja i dece tako da samo spolja izgleda da su članovi okupljeni oko porodice, a zapravo nema unutrašnje čvrstine i integriteta. Porodica kao grupa je, u stvari, socijalno i psihološki veoma slaba.

Nezaposlenost i očajanje nisu jedina boljka Srbije - porodica je razorena i alkoholizmom i drogom. A opet zbog nemaštine teško se beži iz bračne zajednice.

- Ljudi ne mogu da se razvode kad su oboje nezaposleni ili na minimalcu. Od čega će živeti? Gde da nađu stan? Ljudi tako žive posvađani u zajednici, u stalnim sukobima, što vodi u patološko ponašanje - objašnjava profesorka Milić.

Povratak na način tradicionalnog življenja je uglavnom neuspešan pokušaj bekstva od ekonomske nemaštine.

- U porastu su maloletnički brakovi, mlade devojke se udaju da bi bile izdržavane, a sve je češći slučaj da se živi u maltene porodičnoj zadruzi: baba, deda, majka, otac i njihova deca, razvedena tetka sa svojom decom i to u stanu od 70 kvadrata. Čak trećina porodica u Srbiji sada živi u tako stešnjenim uslovima, dok ih je pre 80-ih bilo oko 20 odsto. Te porodice su izuzetno konfliktne, mlađi se svađaju sa starijima, muškarci sa ženama, snahe sa svekrvama. Čest je slučaj da deda i baba penzioneri izdržavaju porodice svoje dece jer niko nema posao - upozorava Anđelka Milić.

Porodična ubistva koji su nedavno šokirala domaću javnost upravo su rezultat te napetosti, nezadovoljenih potreba i nemogućnosti da se ljudi osamostale.

- Alkoholozam i narkomanija su dobili razmere epidemije. U ovakvom beznađu mnogima opijanje je jedino sredstvo da prežive stvarnost. Istraživanja od pre 20 godina pokazuju da su deca retko pila alkohol, a danas se od alkoholizma leče 13-godišnjaci. Porodice su, pri tom, prepuštene same sebi. Nekoliko savetovališta ne može da reši tako masovnu pojavu. Potrebna je edukacija i to od osnovne škole, i ne samo dece nego i roditelja jer oni ne znaju ni da primete problem, niti znaju kako da se odnose prema njemu.

Nastavak na Vesti-online.com...