Izvor: Blic, 03.Sep.2008, 21:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Radikalski vašar košta nas pet miliona dinara dnevno

Bacanje kletvi, proklinjanje, klevetanje i uvrede koje su poslanici Srpske radikalne stranke sipali sa govornice srpskog parlamenta, dok je na izglasavanje čekalo 15 važnih zakona, među kojima i oni o kreditima od 420 miliona evra, ponovo su šokirali javnost. Ugledni kulturolozi i sociolozi kažu za „Blic" da su radikali ne samo osramotili Skupštinu svojim necivilizovanim ponašanjem već su u nju uveli i „magijske rituale" i vradžbine. Teško da se može zamisliti veće unižavanje.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Radikali svesno zloupotrebljavaju imunitet i zakonsku zaštitu da ništa što izgovore za skupštinskom govornicom ne može biti osnov da krivično odgovaraju za uvredu i klevetu. Nažalost, većina poslanika i predsedavajući Skupštine više i ne reaguju na njihove izlive mržnje. Zato su poslanici SRS Vjerica Radeta, Nataša Jovanović i Pavle Momčilov skoro neometano prizivali „božiju kaznu" i „prokletstvo", a predsedniku Srbije poručivali da „ga sunce nikad ne ogreje", „da mu se seme zatre" i slično.

- Donekle smo se navikli na vulgarnosti nekih političara, ali se do sada nije išlo do ovolike iracionalnosti. Tako mogu govoriti samo ljudi koji su svoj identitet izgradili na mržnji. Imam utisak da je rezonovanje dela opozicije u pretpolitičkom stanju i da se graniči sa patološkim, jer su stigli do magijskih rituala i vradžbina. Taj njihov mistični jezik nema ambiciju da uspostavi komunikaciju, nego da je prekine, i to zaista deluje dramatično - kaže za „Blic" kulturolog Ratko Božović.

Profesorka Zorica Tomić, sociolog kulture, kaže da je to necivilizovan i nekulturan način izražavanja koji na sve nas koji smo mu izloženi deluje jezivo.

- Time se nedvosmisleno iskazuje privatna mržnja prema onome na koga bacaju kletvu. Istovremeno, oni time pokazuju svoju nemoć i dobro je što predsednik Tadić nije na to odgovorio jer im je ignorisanjem oduzeo značaj. U osnovi ovakvog govora jeste zluradost, jer se oni raduju potencijalnim tuđim nevoljama - kaže Tomićeva za „Blic".

Međutim, direktni televizijski prenosi i činjenica da su kletve izgovorene u Skupštini gde se odlučuje o najvažnijim stvarima koje utiču na naše živote, ovom „pretpolitičkom" i „magijskom" ponašanju daju značaj. U Republičkoj radiodifuznoj agenciji, koja bi trebalo da štiti gledaoce od vulgarnosti, uvreda, nasilja i sličnih stvari koje emituju nacionalne televizije, kažu da bi problem nasilnog radikalskog govora u Skupštini mogao biti rešen takozvanim odloženim prenosom.

- Uvek je problem sa direktnim prenosima, pogotovo kada je u pitanju govor mržnje ili pozivanje na nasilje, što smo ranije slušali. Moglo bi da se organizuje odloženo emitovanje od, recimo 30 sekundi, što bi omogućilo prekidanje programa. U svetu je to poznata praksa, ali se bojim da je to kod nas teško organizovati zbog tehničke opremljenosti RTS - kaže za „Blic" Goran Karadžić, zamenik predsednika RRA, i dodaje da će se, u skladu sa Zakonom o radio-difuziji, Savet ili Etički komitet pozabaviti ovom skupštinskom raspravom.

Politički analitičar Vladimir Vuletić, profesor na Fakultetu političkih nauka, smatra da je u pitanju rečnik koji se ne bi smeo koristiti na javnom mestu, pogotovo ne u Skupštini Srbije od koje se očekuje rasprava o ozbiljnim problemima.

- Potrebno je uvesti mehanizme koji bi sprečili da se ovakve stvari u budućnosti događaju. Radikali su od Skupštine napravili politički vašar, kao da je u pitanju skup nekakvih vračara. To je sramota i verujem da nam se svi koji ovo posmatraju sa strane smeju - ističe Vuletić.

Plate primaju, a ne rade

Samo jedan dan skupštinskog zasedanja državu košta 4.990.000 dinara. Najveći deo odlazi na plate poslanika i njihov prekovremeni rad, ali u ukupan trošak ulazi i priprema sednice, troškovi stručnih službi i analize. Osnovica za mesečnu plata poslanika, bez obzira na to da li radi, iznosi 75.000 dinara, ali na to se dodaje oko 30.000 dinara paušala, zatim još dnevnice, nadoknada za službeno putovanje. S obzirom na to da je prosečna plata u Srbiji nešto niža od 33.000, poslanici dobijaju više od tri prosečne plate.

Počela rasprava po dnevnom redu

Skupština Srbije juče je počela rad po prvoj tački dnevnog reda, o sporazumu i stabilizaciji o pridruživanju sa EU, iako su radikali upozorili da neće odustati od zahteva da MUP do kraja sedmice obavesti Skupštinu o svim činjenicama u vezi sa neredima na mitingu SRS. Povodom kritika opozicije da će se vladajuća koalicija ratifikacijom SSP-a prećutno odreći Kosova, Božidar Đelić naveo je da SSP-om Srbija dobija veliku šansu da ojača i državu i privredu i da će se time efikasnije boriti za očuvanje Kosmeta. Poslanik DSS Slobodan Samardžić istakao je da je da ta stranka protiv ratifikacije SSP-a jer „Srbija i EU imaju duboko poremećene odnose od kada je EU preuzela vodeću ulogu u realizaciji Ahtisarijevog plana, dozvolila da Euleks dođe na Kosovo, a 22 države članice priznale nezavisnost KiM".

M. M.

Gledanost u porastu

Prema podacima AGB Nilsen, skupštinski prenosi u junu i julu 2008. beleže trend rasta u odnosu na isti period 2007. Trend rasta nastavlja se i u septembru. Ukupno do sada poslanici novog saziva radili su samo osam dana.

Na dogovor čekaju krediti vredni 420 miliona evra*

Šef kancelarije Svetske banke u Beogradu Sajmon Grej izjavio je da ratifikaciju u Skupštini Srbije čeka šest ugovora o kreditima te banke ukupne vrednosti od 238,3 miliona dolara. On je naglasio da Srbija na taj iznos plaća godišnju kamatu od 0,25 odsto, iako realizacija projekata za koje su namenjeni krediti još nije počela, a to na godišnjem nivou iznosi blizu 600.000 dolara. Evo šta još čeka na dogovor poslanika u Skupštini Srbije:

ulaganje

banka

vrednost kredita

datum kada je ugovor potpisan

1. Projekat energetske efikasnosti

Međunarodna banka za obnovu i razvoj

13,3 miliona evra

27. 7. 2007.

2. Zajam za razvoj Bora

Međunarodna banka za obnovu i razvoj

24,3 miliona evra

27. 7. 2007.

3. Zajam za reformu poljoprivrede

Međunarodna banka za obnovu i razvoj

12,5 miliona evra

27. 7. 2007.

4. Zajam za rekonstrukciju saobraćaja

Međunarodna banka za obnovu i razvoj

36,8 miliona evra

27. 7. 2007.

5. Zajam za navodnjavanje i odvodnjavanje

Međunarodna banka za obnovu i razvoj

36,8 miliona evra

27. 7. 2007.

6. Finansiranje projekta energetske efikasnosti

Međunarodno udruženje za razvoj

6,6 miliona dinara

27. 7. 2007.

7. Finansiranje regionalnog razvoja Bora

Međunarodno udruženje za razvoj

6,6 miliona dinara

27. 7. 2007.

8. Rekonstrukcija kliničkih centara

Evropska investiciona banka

80 miliona evra

8. 12. 2006.

9. Rehabilitacija puteva i 100 mostova

Evropska investiciona banka

33 miliona evra

16. 7. 2007.

10. Rekonstrukcija Gazele

Evropska investiciona banka

33 miliona evra

16. 7. 2007.

11. Reforma poljoprivrede

Međunarodna banka za obnovu i razvoj

donacija 4,5 miliona dolara

27. 7. 2007.

*Izvor Ministarstvo finansija

Nastavak na Blic...