Izvor: Kurir, 24.Feb.2015, 16:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
REČ STRUČNJAKA: Hipertenzija belog mantila
Oko 25 procenata populacije ima povišene vrednosti krvnog pritiska onda kada ga mere lekari ili sestre. Kao razlog za to navode se strah i anksioznost. Zato se u tim slučajevima ne može govoriti o pravoj hipertenziji, pa je taj fenomen označen kao „hipertenzija belog mantila“. U kućnim uslovima ti pacijenti imaju normalne vrednosti krvnog pritiska. Takođe, jedan procenat pacijenata sa dokazanom hipertenzijom ima više vrednosti pritiska merenog u ambulantnim uslovima.
Postavlja >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << se pitanje šta raditi sa takvim pacijentima i kako dokazati da je reč o hipertenziji belog mantila.
Ukoliko se dijagnoza hipertenzije postavi samo na osnovu povišenih vrednosti pritiska u ordinaciji, ulazimo u rizik lečenja normalnog krvnog pritiska, koji će se dodatno sniziti, što će pacijenti teško tolerisati. S druge strane, proglašavanjem svakog povišenog pritiska tim fenomenom rizikujemo da pacijentu ne postavimo dijagnozu na vreme i omogućimo mu adekvatno lečenje. Time se povećava rizik od pojave komplikacija hipertenzije.
Dijagnoza hipertenzije belog mantila postavlja se na osnovu 24-časovnog ambulantnog monitoringa krvnog pritiska. Aparat je programiran da meri pritisak na svakih 15 do 20 minuta danju i na pola sata noću. Nakon toga, izračunava se njegova srednja vrednost, prosek u toku dana i noći, kao i dnevno-noćna razlika, na osnovu čega se postavlja dijagnoza. Alternativu tom merenju predstavlja merenje kod kuće i poređenje s vrednostima dobijenim u ordinaciji.
Pacijenti s hipertenzijom belog mantila ne zahtevaju lečenje, međutim, neophodno ih je pratiti jer u nekom periodu života mogu da razviju i pravu hipertenziju.
