Izvor: B92, 27.Dec.2021, 22:59

Psihologija i život: Pet stadijuma tugovanja

Da li svi tugujemo na isti način?

Poricanje. Bes. Cenjkanje. Depresija. Prihvatanje.

Svi su čuli za teoriju da kad tugujemo prolazimo kroz određeni broj stadijuma - ona se javlja svuda, od odeljenja za palijativnu negu do konferencijskih sala.

Jedan viralni članak nam je otkrio da ih proživljavamo čak i tokom pandemije korona virusa.

Ali da li svi tugujemo na isti način?

Kad se švajcarska psihijatarka Elizabet Kibler-Ros 1958. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << preselila u SAD, bila je šokirana načinom na koji su se bolnice u kojima je radila ophodile prema pacijentima na samrti.

"Sve je bilo ogromno, veoma depersonalizovano, veoma tehnički", rekla je ona za BBC u intervjuu iz 1983.

"Pacijenti koji su bili smrtno bolesni bukvalno su bili prepušteni sami sebi, niko nije govorio sa njima."

Napisano je hiljade akademskih studija primenjujući stadijume na širok dijapazon emocionalnih iskustava.

Bilo je tu sportista primoranih da prebole povrede koje su im okončale karijeru do Eplovih korisnika koji su reagovali na Ajfon 5.

Koriste se i kao oruđe za menadžment: Kibler-Rosovu krivu promene koriste velike kompanije od Boinga do IBM-a - među kojima i BBC - da bi pomogla zaposlenima da lakše prođu kroz periode promene.

A primenjive su i na sve nas tokom pandemije korona virusa, kaže ekspert za tugovanje Dejvid Kesler.

On je sarađivao sa Elizabet Kibler-Ros i ko-autor je njene poslednje knjige, "O tuzi i tugovanju", a intervju koji je dao "Harvard biznis rivjuu" na početku pandemije postao je viralan, u vreme dok su se ljudi trudili da razumeju vlastite emocionalne reakcije na krizu.

"Tu je poricanje, koje smo često viđali u početku: Ovaj virus neće pogoditi nas.

"Tu je onda bes: Teraš me da ostanem kod kuće i oduzimaš mi sve aktivnosti.

"Tu je cenjkanje: U redu, ako se dve nedelje držim socijalne distance, posle će sve biti u redu, zar ne?

"Tu je i tuga: Ne znam kad će se ovo završiti.

"I, konačno, tu je prihvatanje. Ovo se dešava; moram da smislim šta i kako dalje."

"U prihvatanju, kao što možete da zamislite, leži moć. Prihvatanjem pronalazimo kontrolu.

Mogu da perem ruke. Mogu da održavam bezbednu distancu. Mogu da naučim da radim virtuelno."

"To je mapa sa putokazima", kaže Džordž Bonano, profesor kliničke psihologije i šef laboratorije za Gubitak, traumu i emocije na Univerzitetu Kolumbija.

Ali da li je važno ako stadijume ne potkrepljuje empirijsko istraživanje?

Dejvid Kesler kaže da iako je naučnici osporavaju, ožalošćeni koje sreće na poslu i dalje pronalaze utehu u teoriji.

"Viđam ljude koji kažu - Ne znam šta je sa mnom, mislim da sam lud - u jednom trenutku sam besan, u drugom trenutku sam tužan.'

"A ja im kažem: 'Postoji ime za većinu tih osećanja, to su stadijumi tugovanja', a oni kažu: 'Oh, postoji stadijum po imenu bes? U tom stadijumu sam često!'.

"Mislim da se ljudi posle osećaju normalnije."

"Na neki način, da nije koristila reč 'stadijum' i tvrdila da ih ima pet, možda bismo bolje prošli", kaže Čarls Kor.

"Ali ljudi možda ne bi obratili pažnju na nju."

On kaže da ideja da postoji pet fiksnih stadijuma kao da se radi o spisku medicinskih simptoma skreće pažnju sa pravih lekcija koje treba da se nauče iz rada Elizabet Kibler-Ros.

Ona je želela da se naširoko govori o smrti i umiranju.

Htela je da se pomogne bolesnima na samrti da se pomire sa dijagnozom i negovateljima i članovima porodice da ih saslušaju i pomognu im dok izlaze na kraj sa vlastitim emocijama.

Želela je da se svi redom ohrabre da žive život što ispunjenije sa saznanjem da je njihov boravak na Zemlji konačan.

"Ljudi na samrti nas mogu naučiti svemu - ne samo o umiranju, već i o življenju", rekla je ona 1983. godine.

U prvi plan su sada izbile neke druge teorije o tome kako najbolje proći kroz tugovanje.

Dejvid Kesler smatra da je za tugovanje ključan smisao - šesti stadijum koji je on dodao na Elizabetinu listu, uz dozvolu porodice Kibler-Ros.

"Postoji milion različitih načina da se pronađe smisao. Možda da sam postao bolja osoba zbog smrti nekog najbližeg.

Možda je on umro onako kako nije smeo, pa ću ja poželeti da učinim ovaj svet bezbednijim da niko više ne bi morao da umre tako."

Čarls Kor preporučuje teorije po imenu "model dualnog procesa" holandskih istraživača Margaret Strebe i Henka Šuta, koja sugeriše da kad ljudi tuguju, oni osciliraju između obrađivanja vlastitog gubitka i pripreme za nove izazove u životu.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...