Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Nov.2012, 23:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Protest zbog podrške širenju "Monsanta" u Srbiji

BEOGRAD -

Udruženja ekologa i građana zatražila su danas da Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) ne odobri podršku za širenje "Monsanta" u Srbiji jer bi to, kako su upozorili, značilo ulazak "na mala vrata" najveće kompanije na svetu koja se bavi proizvodnjom genetski modifikovanog semena.

Oni su istakli da uloga EBRD nije da podržava finansijski moćnu kompaniju, koja već dominira agrohemijskim i tržištem semena u svetu, već da pomogne razvoj privrede u zemljama >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u tranziciji.

Zvezdan Kalmar iz Centra za ekologiju i održivi razvoj pojasnio je da EBRD u aprilu 2013. treba da odluči o podršci projektima kompanije "Monsanto" sa 40 miliona dolara, sa ciljem širenja poslovanja u Srbiji, Bugarskoj, Turskoj, Rusiji, Ukrajini i Mađarskoj .

Reč je o "vrlo interesantnom kreditu" u negativnom smislu, jer se radi o pokrivanju rizika u slučaju da poljoprivredne firme i proizvođači ne budu u stanju da plate za seme ili druge proizvode poručene od "Monsanta", rekao je Kalmar.

On je podsetio da je američka korporacija "Monsanto" najveći proizvođač semenskog materijala na svetu, četvrti najveći proizvođač poljoprivredne hemije i kompanija koja je na listi top 500 kompanija u svetu.

Kalmar je naglasio da "Monsanto" ima izuzetno negativnu istoriju, koja se ogleda u masovnim tužbama poljoprivrednika u Americi i čak slučajevima samoubistava poljoprivrednika u Indiji, koji nisu mogli da vrate kredite.

Ističući da naša zemlja ima udeo vlasništva u Evropskoj banci za obnovu i razvoj, iako je minimalno, Kalmar je dodao da očekuje da će guvernerka Srbije u EBRD, ministarka energetike Zorana Mihajlović, reagovati i založiti se za to da kredit ne bude odobren.

Ne stoji tvrdnja da će ovaj paket finansijske pomoći biti odobren da bi se poboljšalo obezbeđenje hrane u pomenutim zemljama, pa i u Srbiji, rekao je Kalmar i naveo da korporacija "Monsanto" promoviše model poljoprivrede koji ima uporište u upotrebi herbicida, pesticida, monokultura, genetski modifikovanih organizama i marginalizaciji najsitnijih poljoprivrednih proizvođača.

Irena Baret iz Udruženja građana "Za Srbiju slobodnu od GMO" istakla je da nema nikakvog razloga za uvoz genetski modifikovane hrane u Srbiju, koja ima kapacitete da proizvodi tri puta više hrane nego sada, i to zdrave hrane.

Ona je rekla da bi otvaranje srpskog tržišta za GMO proizvode bilo opasno po zdravlje građana, ali bi ugrozilo i domaće poljoprivredne proizvođače, jer bi takva hrana bila mnogo jeftinija i oni ne bi mogli da budu konkurentni.
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...