Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 31.Jan.2013, 13:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Promena statusa Vojvodine-ekstremizam ili realna potreba

BEOGRAD -

Izjave i akcije pojedinih političkih stranaka ili organizacija povodom ukidanja autonomije Vojvodine, odnosno redefinisanja statusa te pokrajine, koje su poslednjih dana izazvale mnogobrojne reakcije, kreću se u rasponu od ekstremnih zahteva do stvarnih potreba, smatraju sagovornici Tanjuga.

Lavinu je ovog puta pokrenuo Lider Naprednog kluba Čedomir Antić izjavom da bi Srbija novim ustavnim uređenjem trebalo da ukine Autonomnu pokrajinu Vojvodinu, koja pri tome >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << treba da bude istinski regionalizovana, odnosno da umesto Vojvodine nastanu tri regiona - Srem, Banat i Bačka, a da Novi Sad postane glavni grad Srbije.

Raspirivanju političkih strasti po pitanju statusa AP Vojvodine značajno je doprineo i novoformirani Politički pokret "Treća Srbija", sa idejom o decentralizaciji Srbije po kojoj bi Predsedništvo Srbije trebalo da se premesti u Novi Sad čime bi taj grad postao glavni grad Srbije, dok bi Niš u toj konstelaciji trebalo da bude sedište vojne, a Kragujevac sedište policijske uprave. U Beogradu bi ostalo sedište vlade.

Taj pokret, nastao od odborničke grupe "Novi Sad odmah" u Skupštini Novog Sada, štampao je plakate s natpisom "Novi Sad glavni grad Srbije", koje su oblepljene po celom gradu.

"U Srbiji državna uprava ima šest ili sedam instanci vlasti i to često pravi probleme, pogotovo danas kada imamo slučaj da je centralna vlast različita od pokrajinske, a ona pak različita od gradske vlasti u Novom Sadu", rekao je predsednik "Treće Srbije" Miroslav Parović Tanjugu.

"Na taj način bile bi izbegnute i beogradizacija Srbije i tendencije stvaranja novih autonomija"

On smatra da Srbija mora biti moderna i efikasna država sa jeftinom državnom upravom, a to, po njemu, znači da bi trebalo da postoji jaka centralna vlast i jake lokalne samouprave i upravni okruzi koji bi, kako je rekao, predstavljali neku srednju instancu između centralne vlasti i lokalne samouprave.

"Na taj način bile bi izbegnute i beogradizacija Srbije i tendencije stvaranja novih autonomija", istakao je Parović, dodajući da je platforma tog pokreta i nacionalno i građanski odgovorna i predstavlja predlog suštinske decentralizacije i dekompozicije vlasti.

Parović je istakao da ukoliko ne dođe do dijaloga o suštinskoj decentralizaciji, koji je po njegovom mišljenju neophodan, tenzije će se dodatno povećavati.

"Ukoliko budemo bez dnevnopolitičke ostrašćenosti svi zajedno seli za sto i izašli sa svojim predlozima i došli do zajedničkog rešenja to će biti na dobrobit svih građana bez obzira u kom delu Srbije žive", rekao je Parović.

Mirović: Ekstremi koje SNS ne podržava

Potpredsednik SNS i predsednik Južnobačkog odbora te stranke Igor Mirović, ideje o ukidanju AP Vojvodine ili o Republici Vojvodini smatra ekstremima koje SNS ne podržava.

"Suprostavljene strane predlažu dva ekstremna rešenja, a na žalost teška ekonomska situacija u zemlji pogoduje tim ekstremima", rekao je Mirović Tanjugu, dodajući da je položaj AP Vojvodine definisan Ustavom Srbije i da se SNS zalaže za poštovanje Ustava.

Prema njegovim rečima, saradnja republičke, pokrajinske i lokalne vlasti na različitim projektima je glavna tema na kojoj treba raditi jer, kako je rekao, samo jakim zajedničkim delovanjem postići će se rezultati koji donose dobrobit svim građanima.

"Mera autonomije je propisana Ustavom, ali ona se često zloupotrebljava, a sa druge strane ne koriste sve ustavne poluge za brži ekonomski razvoj", kazao je Mirović, dodajući da je koncept okupljanja oko projekata ono za šta se u SNS zalažu.

Mirović je naglasio da DS u Vojvodini izbegava saradnju sa republičkim ili lokalnim institucijama na realizaciji projekata jer, kako je kazao, saradnja podrazumeva i podelu slave za realizovani projekat, a DS, dodao je, svu slavu želi da zadrži za sebe.

S druge strane, kako kaže, kada bi se na praktičan način pokazala saradnja institucija na realizaciji projekata, ekstremna rešenja statusa Vojvodine ne bi se ni pominjala.

DS: Kampanja protiv vojvođanske autonomije

Poslanici Demokratske stranke uvereni su da se trenutno vodi kampanja protiv vojvođanske autonomije, što je evidentno, kažu, nakon donošenja izmena zakona o budžetskom sistemu, zbog čega su demokrate u Skupštini Srbije i pokrenule pitanje pokrajine.

Tim zakonom je "omogućeno da Vojvodina više ne dobija sedam odsto iz budžeta, da bi se potom raznim normama autonomiju obesmislila i ograničila", rekao je u Skupštini poslanik DS Janko Veselinović i dodao da je posledica toga "ohrabrivanje svih koji bi autonomiju urušili na sve načine".

"Tako danima imamo jasan zahtev izgovoren iz usta istoričara za ukidanje autonomije Vojvodine, ali i nastupe ekstremističkih grupa, pa je tako Novi Sad oblepljen plakatima za ukidanje autonomije", rekao je Veselinović.

Zbog svega toga DS se zalaže za donošenje zakona o finansiranju AP Vojvodine, kojim povodom je formirana radna grupa u kojoj su predstavnici republičke i pokrajinske vlade.

Kostreš: Kontraefekat, Vojvođanke i Vojvođani traže još veći stepen autonomije

Zamenik predsednika LSV Bojan Kostreš rekao je Tanjugu da je "za očekivati, kada se dođe u situaciju da se jedna politička ideja pokuša na silu sprovesti, kao i da će suprotna strana krenuti putem ekstremnijih zahteva".

Kostreš smatra da svaki put kada neko, kako je rekao, "nasilno iz Beograda želi da ukine autonomiju Vojvodine postiže ustvari kontraefekat tako da Vojvođanke i Vojvođani traže još veći stepen autonomije".

"Ukoliko se nastave ovi pokušaji uništavanja vojvođanske autonomije, kroz gašenje Razvojne banke Vojvodine, napade na Vojvođansku akademiju nauka i umetnosti, kroz prodaju vojvođanske zemlje, ne bi me čudilo da se u jednom momentu na teritoriji Vojvodine pojave separatistički pokreti koji danas ne postoje", rekao je Kostreš.

On je naglasio da u LSV smatraju da je svako ekstremno mišljenje pogrešno i da se moraju u dogovorima sa vlastima u Beogradu pronaći rešenja ne samo za najbolji položaj Vojvodine već i najbolji način za transformaciju države Srbije.

"Moramo pronaći način kako će i novonastale pokrajine, za koje verujemo da će se formirati na teritoriji Srbije, dobiti svoje mesto pod suncem", istakao je Kostreš, dodajući da je to suština problema i da se Srbija mora transformisati i mora biti efikasna država.

Kostreš zaključuje da je "decentralizovana i regionalizovana Srbija sa jakom AP Vojvodinom, ona evropska Srbija koja može dati odgovore na pomenuta pitanja".

SVM za poštovanje Ustava, odnosno za autonomiju Vojvodine unutar Srbije

Šef poslaničke grupe Saveza Vojvođanskih Mađara u Narodnoj skupštini Balint Pastor izjavio je Tanjugu da se ta stranka zalaže za poštovanje Ustava, odnosno za autonomiju Vojvodine unutar Srbije i naglasio da, dok je ovaj Ustav na snazi, autonomija pokrajine je ustavna kategorija, zbog čega se njegova stranka protivi svim inicijativama koje ciljaju na eventualno njeno ukidanje.

Pastor je rekao da, ukoliko Ustav Srbije bude promenjen, SVM će se zalagati za "proširenje nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine unutar Srbije" i napomenuo da shvatanja te stranke, u vezi sa Vojvodinom nisu menjana proteklih godina.

Probleme koji postoje između republičke i pokrajinske vlasti trebalo bi rešavati dijalogom, rekao je Pastor, navodeći da su u tom pogledu ključni donošenje zakona o finansiranju Vojvodine, odnosno rešavanje pitanja "kršenja Ustava kad je reč iznosom budžeta koji pripada pokrajini".

Među glavnim problema na relaciji dva nivoa vlasti, po njegovim rečima, su nesprovođenje zakona o javnoj svojini, odnosno vraćanje imovine pokrajini, kao i rešavanje pitanja Zakona o nadležnostima pokrajine u vezi sa odlukom Ustavnog suda.

Pastor zato veruje da je rešenje u izmenama i dopunama tog zakona da bi se s jedne strane poštovala odluka Ustavnog suda a s druge da Vojvodina može da ostvaruje svoje funkcije i nadležnosti, koje joj po Ustavu pripadaju.

DSS: Prava mera autonomije Vojvodine predviđena Ustavom Srbije

Demokratska stranka Srbije, međutim, ističe da je "prava mera autonomije Vojvodine predviđena Ustavom Srbije", i kako je Tanjugu rekao portparol Pokrajinskog odbora DSS Milenko Jovanov, to je pitanje razrešeno u Ustavu, a on je potvrđen na referendumu građana 2006. godine.

Sve ostalo, kad je reč o autonomiji odnosno statusu Vojvodine, samo su politički stavovi određenih krugova, koji se artikulišu iz različitih razloga i na različite načine, rekao je Jovanov.

DSS čvrsto je na stanovištu da Ustav Srbije ne treba menjati, pre svega jer je poslednja brana u odbrani teritorijalnog integriteta Srbije, ali i zato što se pitanje promene najvišeg državnog akta pokreće onda kad je država jaka i kad u njoj postoji sloga, kao što je to bilo 2006. godine, što, zaključio je Jovanov, danas nije slučaj.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...