Izvor: Politika, 27.Dec.2013, 12:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prolazeća 2013. - godina „strogo poverljivog” razotkrivanja

BEOGRAD, 30. decembra (Tanjug) - Godine 2013, prvi put posle gotovo šest vekova jedan papa je podneo ostavku i papu Benedikta XVI nasledio je papa Franja, u sukobima u Siriji korišćeno je hemijsko oružje - a agencija zadužena za kontrolu tog naoružanja dobila je Nobelovu nagradu za mir.

Na Istoku je u centru pažnje i dalje „nuklearno preteći” Pjongjang - dok je Indija dospela na naslovne strane odlaskom na Mars…

Rusija je na „ekonomsku fintu” ozbiljno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uzdrmala Istočno partnerstvo EU - preko Kijeva… nakon što je diplomatski u Siriji „nadmudrila” Sjedinjene Države…

Ali, niko i ništa nije uzdrmalo svet 2013. godine kao tridesetogodišnji Edvard Snouden, kad je pravo iz Cije (CIA) objavio da SAD špijuniraju ceo svet. I, naročito, saveznike.

Snouden, mladić iz Severne Karoline završio je onlajn master studije… radio je u vojnoj bazi SAD u Japanu, obožava japansku pop kulturu, a od CIA je odlučio da se odmetne kao stanovnik Havaja, gde je živeo sa devojkom , te je preko Hong Konga dospeo baš na Šeremetjevo, pokušavajući da dođe do Amerike - naravno, ne Severne, pa sad u Rusiji živi sa papirima za azil na godinu dana, uz obećanje Vladimiru Putinu da, dok je u Rusiji, neće davati izjave kojima bi kvario odnose Vašingtona i Moskve.

U SAD je, u međuvremenu, na 35 godina robije osuđen redov Bredli Mening zbog odavanja poverljivih informacija sajtu Vikiliks, ali ne i za pomaganje neprijatelju… sve to je iz ekvadorske ambasade u Londonu posmatrao osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž, koji tamo boravi već drugu godinu… dok se na trećem delu sveta, Novom Zelandu, protiv „Velikog Brata” i za slobodan „svet na mreži” (ili anarhičan, mišljenja su podeljena) borio „pirat” Kim Datkom.

Snouden je, ipak, učinio ono što niko dosad nije: napravio je pravi diplomatski rat u kojem se na meti svojih vernih saveznika našao - Vašington. S razlogom. Prisluškivali su i sedište Evropske unije, lidere država - američkih savezenika, kompanije…

Snouden je, kako je nedavno naveo generalni direktor američke službe NSA Kejt Aleksander, otkrio i gotovo 200.000 poverljivih dokumenata medijima koja su „pričinila maksimalnu štetu SAD”.

Pretpostavlja se da je Snouden snimio oko 1,7 miliona tajnih dokumenata koji razotkrivaju masovne razmere špijuniranja koje je u čitavom svetu sprovodila NSA. Do sada je otkrio tek delić, strahuju u Vašingtonu.

Prema američkim zvaničnicima, nijedan od materijala koje je objavio Vikiliks nije imao oznaku višu od „Secret” (poverljivo), dok su mnogi dokumenti NSA koje je odao Snouden imali oznaku „Top secret” (strogo poverljivo), ili su imali čak i pečat maksimalne tajnosti.

Šta Snouden ima „u rukavu” toliko brine SAD da se u Vašingtonu pominjala i mogućnost amnestije. Ipak, američki predsednik Barak Obama je na novogodišnjoj konferenciji za novinare odbacio tu mogućnost, ocenjujući da je Snouden naneo „nepotrebnu štetu” Sjedinjenim Državama.

U Moskvi, Putin je istovremeno na godišnjoj pres konferenciji stakao da se on nikada lično sa Snoudenom nije video, ali da mu je interesantan i zanimljiv i da se pitao kako je tako mlad čovek odlučio da razotkrije kako američke službe bezbednosti prisluškuju svetske lidere i obične građane.

„Bio sam radoznao kako misli dalje da živi i gde, ali on je napravio izbor. Plemenit, ali težak”, rekao je Putin.

Britanski list Gardijan prvi je, u junu, objavio vest o američkom programu špijuniranja na osnovu nekih od hiljada dokumenata koje je Snouden dao američkom novinaru nastanjenom u Brazilu Glenu Grinvaldu.

Jedan od Snoudenovih podataka - da NSA svakodnevno prati lokacije gotovo pet milijardi mobilnih telefona u svetu - objavio je Vašington post. Prema tim dokumentima NSA „prikupljajući podatke sa svetskih mreža mobilne telefonije nenamerno prikuplja i podatke o lokaciji najmanje nekoliko stotina miliona mobilnih telefona u svetu”. To znači da NSA može pomoću programa „Ko-traveler” da prati kretanje gotovo bilo kojeg mobilnog telefona bilo gde u svetu i da izradi mape odnosa između korisnika na osnovu toga gde se kreću njihovi telefoni.

Direktor NSA Kit Aleksander izjavio je da ne zna bolji način na koji njegova agencija može da pomogne u zašiti SAD od inostranih pretnji od programa špijuniranja, putem kojih je NSA iz telefonskih i internetskih komunikacija iz čitavog sveta prikupila ogromne količine podataka.

Dokumenti procureli sa „zaliha” američkog uzbunjivača Snoudena ukazuju da NSA švedsku obaveštajnu službu FRA smatra „vodećim partnerom” u nadzoru nad telekomunikacionim i internet saobraćajem, naročito ruskim.

Snouden je u otvorenom pismu obećao da će otkriti nove tajne američke obaveštajne službe, ukoliko mu neka zemlja pruži političko utočište. Kako prenosi Itar-Tass, on je bio impresioniran time što je brazilska vlada kritikovala aktivnosti NSA u svetu i, posebno, u Brazilu. „Izrazio sam spremnost da pomognem, koliko to bude umesno i legalno, ali na žalost, vlada SAD aktivno radi kako bi ograničila moje mogućnosti u toj oblasti. I dok mi neka zemlja ne da politički azil, vlada SAD će nastaviti da me onemogućava da govorim”, naveo je bivši saradnik NSA.

I dok su na Internetu među najčitanijim vestima godine bile i rođenje kraljevske bebe u Britaniji, a među najčešće komentarisanim operacija grudi Anđeline Džoli, građanski rat u Siriji počeo je da se „podrazumeva” - traje još od marta 2011.

Rešenje za krizu nije pronađeno zbog pozicija velikih svetskih sila u Savetu bezbednosti UN, a kraj sukoba možda se nazire početkom 2014, jer je za januar u Ženevi najavljena mirovna konferencija koja bi trebalo da okupi, po prvi put, predstavnike sirijske vlade i opozicije.

Analitičari se slažu da je i u slučaju Sirije Moskva, koja se od početka krize protivi stranoj intervenciji istovremeno ne odustajući od ranije ugovorenih isporuka oružja Asadu, „nadmudrila” zapadne saveznike u trenutku kad se činilo da je Bela kuća na korak od vojne intervencije u Siriji.

Nakon napada hemijskim oružjem u Guti blizu Damaska 21. avgusta - još je nejasno ko je zapravo tad koristio hemijsko oružje - na međunarodnoj sceni vodila se diplomatska borba između zapadnih zemalja koje su zagovarale vojnu intervenciju u Siriji, i Rusije i Kine koje su tražile diplomatsko rešenje.

Putin je izašao sa inicijativom, a sirijski predsednik Bašar al-Asad prihvatio je američko-ruski dogovor dozvolivši međunarodnom inspektorskom timu da započne uništavanje hemijskog oružja koje kontroliše sirijska vlada.

Organizacija za zabranu hemijskog oružja (OPCW), koja je kasnije ove godine dobila Nobelovu nagradu za mir, zadužena je za nadgledanje uništavanja sirijskog hemijskog arsenala, do sredine 2014. godine.

Od početka sirijske krize, stav Kremlja je nepromenjen - strana vojna intervencija je nedopustiva. Analitičari su opisivali ovaj potez Moskve kao „taktički uspeh ruske diplomatije”, jer Zapad smatra da je Damask najvažniji partner Moskve na Bliskom istoku.

Godine 2013, protestovalo se u Turskoj, u Egiptu su protestima svrgnuli još jednog predsednika, a Novu godinu će na ulicama Kijeva - sva je prilika - dočekati proevropske pristalice opozicije, koje traže smenu predsednika Viktora Janukoviča pošto je (zasad) „otkačio” Evropsku uniju - da bi, kako tvrdi, izbegao katastrofu u zemlji, a u čemu veruje da će mu pomoći Rusija.

Za Brisel šok iz Kijeva stogao je 21. novembra, kada je Vlada Ukrajine naložila obustavu priprema za potpisivanje sporazuma o pridruživanju sa EU, samo nedelju dana pre zakazane ceremonije.

Činilo se da je glavna prepreka potpisivanju SSP bilo odbijanje ukrajinskog parlamenta da usvoji zakon koji bi omogućio odlazak opozicione liderke Julije Timošenko na lečenje, u Nemačku. Timošenko, poznata i kao „gasna princeza” i heroina (anulirane) „narandžaste revolucije”, od 2011. godine izdržava sedmogodišnju zatvorsku kaznu zbog zloupotrebe položaja, a zapadne vlade smatraju da je reč o političkom procesu.

EU paralelno s pregovorima pokušava da izdejstvuje njeno oslobađanje, dok istovremeno pregovara sa vlastima u Kijevu o potpisivanju ključnog sporazuma.

Ukrajinska vlada tvrdi da je dogovorom Janukovič-Putin anuliran raniji „izdajnički” energetski ugovor koji je sa Moskvom sklopila Julija Timošenko.

Vitalij Kličko, vođa opozicije, smatra da je Janukovič Putinu „prodao” ukrajinsku industriju.

„Birajući” Rusiju Ukrajina će dobiti 15 milijardi dolara kredita, 33 odsto popusta na gas - sa 300 na 268 dolara na hiljadu kubnih metara - ugovore o podsticanju trgovinske i industrijske saradnje...

Istovremeno, Rusija kao vodeći trgovinski partner Ukrajine i glavni dobavljač gasa, pristala je da kupi državne obveznice vredne 15 milijardi dolara i da smanji cenu gasa za trećinu.

Stiglo je i detaljnije obrazloženje iz Vlade u Kijevu: Ukrajina je u poslednja tri meseca, zbog smanjenog obima trgovine sa Rusijom, izgubila pet milijardi dolara i to je osnovni razlog što je ta zemlja odbila da potpiše sporazum o pridruživanju sa EU.

Usled sve zaoštrenijih odnosa sa Rusijom, kako je objavljeno, praktično su „stala” preduzeća u mašingradnji, brodogradnji, a pojavili su se problemi i u avioindustriji. Ranije su ukrajinska preduzeća prehrambene industrije objavila da imaju velike gubitke usled promene carinske procedure prilikom izvoza robe u Rusiju.

Janukovič je izjavio da će njegova zemlja sačekati bolje uslove pre nego što bude potpisala sporazum o slobodnoj trgovini sa EU, dok je premijer Azarov napomenuo da odluka o zaustavljanju pregovora o asocijaciji sa EU nema strateški već taktički karakter i da će se saradnja sa Unijom nastaviti.

Putin poručuje da EU ne bi trebalo da kritikuje Moskvu zbog njenog straha od potencijalnih posledica ako bi Ukrajina potpisala trgovinski sporazum sa Briselom, i ističe da poplava proizvoda iz EU bila velika pretnja ruskoj ekonomiji.

„Pozivam naše prijatelje u Briselu da se uzdrže od teških reči, povodom pozicija Moskve o evrointegraciji Kijeva”, rekao je Putin, ali je sasvim izvesno da je Ukrajina postala poprište geopolitičkog sukoba Rusije i Zapada, u kojem trenutno „vodi” Rusija.

Brisel, uz tvrdnju da neće odustati od Ukrajine ne priznaje ocene analitičara da je okretanje Kijeva Moskvi do sada najveći spoljnopolitički poraz EU.

Teško je predvideti u kom će se pravcu dalje odvijati odnosi Brisela i Moskve, ali je sasvim izvesno da „politika istočnog partnerstva” kojom EU već gotovo deceniju pokušava da priveže uz sebe zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, doživljava ozbiljnu krizu.

Ukrajina sa svojih 45 miliona stanovnika i ogromnim privrednim potencijalom predstavlja najvažnijeg istočnog komšiju EU posle Rusije. Pre Ukrajine, od S S A je odustala Jermenija, koja je umesto toga ušla u carinsku uniju sa Rusijom i Kazahstanom.

Kraj 2013, svetski lideri ipak su dočekali dobre volje. Ili su bar pokazali dobru volju: prvi put posle više decenija.

Posle decenija međusobnog ignorisanja, rukovali su se lideri SAD i Kube - Barak Obama i Raul Kastro, na komemoraciji Nelsonu Mendeli.

Iz zatvora u Rusiji puštene su pankerke „Pušy Riots” - koje su obećale nastavak borbe protiv „Putinove Rusije”, a slobodan je i tajkun i kritičar Kremlja Mihael Hodorkovski, koji je odmah otputovao u Berlin da zavali kancelarki Angeli Merkel - ponovo izabranoj na tu funkciju 2013. i to pred Božić, a nakon najdužih koalicionih pregovora ikad.

Američka NSA je, tvrdi nemačka služba, prisluškivala i njen mobilni telefon...

Tanjug

objavljeno: 27.12.2013

Nastavak na Politika...