Izvor: Politika, 18.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Proizvođači čekaju i pola godine da naplate robu
Trgovci produžili rokove isplate dobavljačima robe i do 180 dana. – „Delta” i „Idea” tvrde da redovno, u ugovorenim rokovima, isplaćuju proizvođače. – Posledica će biti da će potrošači plaćati skuplju robu, kaže Danilo Šuković
Veliki trgovački lanci usporili su i produžili rokove isplate robe, što ni finansijski najzdravija preduzeća teško mogu da izdrže, kažu za „Politiku” proizvođači koji su proteklih meseci imali problema oko naplata >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svojih potraživanja. Predstavnici „Delte” i „Idee” tvrde da u njihovim sistemima nikakvih problema u isplati nema. Ukoliko se, međutim, pokaže da su pritužbe proizvođača tačne, račun će platiti potrošači.
„Proizvođači će svoje gubitke nadoknaditi povećanjem cena, odnosno krajnji potrošači će plaćati skuplju robu”, kaže za „Politiku” Danilo Šuković, direktor Centra za ekonomska istraživanja u Institutu društvenih nauka.
Kako smo saznali, probleme sa naplatom imaju uglavnom manje i srednje firme, koje na svoj novac čekaju i duže od dva meseca posle dogovorenog roka za isplatu. To znači da se svež kapital vraća u proizvodnju posle gotovo pola godine.
– Ugovori sa trgovcima su tipski, ali se sa svakim proizvođačem prave posebni dogovori, u zavisnosti od toga kako se kotira na tržištu. Do pre šest meseci rokovi plaćanja su bili do 90 dana, a sada su udvostručeni, pa se dešava da vam trgovac, odnosno njihovo računovodstvo, jednostavno kaže da će rok biti produžen još 60 dana. Kada krenete da ih pritiskate, a to možete ako imate uticaja, plaćaju delimično i to kamčenje se nastavlja do iznemoglosti. To je sahranjivanje domaćih proizvođača. A za one manje samo jedno ovakvo kašnjenje može da znači ključ u bravu – kaže naš sagovornik, proizvođač koji sarađuje sa svim velikim lancima u Srbiji.
Prema njegovim rečima, igra između proizvođača i trgovaca je surova, po principu: uzmi ili ostavi ugovor. Proizvođač nema izbora. Važno mu je da se njegova roba prodaje na rafovima velikih lanaca. U tom smislu prihvata uslove ugovora koji se inače potpisuju na godinu dana i poželjno je da se ne žali na njih. Jer, ako ispadne iz velikog trgovačkog lanca, ispao je sa tržišta. U Srbiji ima pet velikih lanaca: „Delta” maloprodaja, „Merkator-Rodić”, „Idea”, „Intereks”, „Vero”, s tim što domaći lanac ima najveće tržišno učešće.
– Trgovački rafovi se za pojedinu robu u proseku pune četiri puta mesečno. To znači da za 180 dana, koliko mi čekamo naplatu, oni novac od prodate robe obrnu i do 20 puta. Taj svež, beskamatni novac ide u njihove investicije, a mi propadamo – tvrdi on.
Naš sagovornik tvrdi da su proizvođači svuda u svetu organizovani kroz granska udruženja, te da se ovakvi, nekorektni postupci trgovaca u tako uređenim sistemima kažnjavaju neisporučivanjem robe. Kod nas, tvrde naši sagovornici, trgovci postavljaju pravila, a njihovi dobavljači se prilagođavaju u zavisnosti od toga kakav je njihov status na tržištu. Ukoliko nude preko potrebnu robu, imaju brendove bez kojih se može, ili su lideri na tržištu, proizvođači se bolje kotiraju kod trgovaca. Da bi dobio novu isporuku od tih proizvođača, trgovac mora da plati na vreme.
To je potvrdila i anketa koju smo juče sproveli među velikim proizvođačima. Na primer, veliki proizvođači sokova, nemaju probleme sa naplatom, dok u mlekarama kažu da je nivo naplate svih potraživanja na tržištu usporen. Sagovornik „Politike” iz kompanije koja se bavi proizvodnjom mleka kaže da sporija isplata nije obeležje samo poslovanja trgovaca, već i ostalih učesnika u lancu.
Trgovci, međutim, poriču tvrdnje proizvođača. Prema rečima Vladimira Bokana, generalnog direktora „Idee”, i dobavljači imaju mehanizme za zaštitu svojih interesa.
– Koliko su oni nama potrebni, toliko i oni ne mogu bez nas. Roba u našem lancu ima različit obrt, a plaćanje se obavlja u dogovoru sa dobavljačima. Rekao bih, situacija je uobičajena – kaže Bokan.
Dragan Filipović, direktor „Delta” maloprodaje kaže da u njihovom slučaju probijanje roka podrazumeva dan ili dva, ne više.
– Trudimo se da ispoštujemo dogovore i stalno smo u kontaktu sa dobavljačima – dodaje Filipović.
Dobavljači koji su se javili našoj redakciji kažu da nije problem sama naplata od trgovaca, već i pravila na koja moraju da pristanu pre potpisivanja ugovora.
– Poznato je da u lanac ulazite preko takozvanog fi-listinga, što znači da ulaznica u trgovački lanac košta od 1.000 do 15.000 evra samo za dobrodošlicu. Nema veze, plaća se i u svetu, ako hoćete u veliki lanac, to košta. Ali, nigde u ugovoru nije precizirano šta sve dobijate za tolike pare, niti vam iko garantuje da ćete za tri meseca sa svojim proizvodom biti u toj trgovini. Ne garantuje se da li će svi proizvodi biti izloženi, a koliki obrt morate da ostvarite da biste ostali u lancu procenjuje samo trgovac. Da ne govorimo o onome što bi svaki iskren proizvođač mogao da potvrdi: kada vas trgovac ljubazno zamoli da mu date povoljniju ponudu od one koju je dao konkurenciji. To ne znači da će proizvod biti jeftiniji u maloprodaji, nego da će trgovac za toliko više profitirati, a obično se traži od pet do sedam odsto – ističu naši sagovornici.
Jer, šta su probijeni rokovi naspram činjenice da možete da ispadnete iz lanca ako vas trgovac uhvati na delu kako konkurenciji nudite iste uslove. Kako dodaju, ćute, jer nemaju kome da se žale.
Iako su se kroz nezvaničnu priču provlačila imena velikih i poznatih proizvođača, kojima trgovački lanci duguju milione dinara, naši pokušaji da ih ubedimo da to kažu pod imenom i prezimenom, nisu urodili plodom.
– Niko neće da se zamera. Veliki se zadovoljavaju isplatama na kašičicu i nastavljaju da pune rafove, a mali su potpuno nemoćni. Zato potrošači plaćaju ceh – navode.
Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, ističe da proizvođači ovako dospevaju u bezizlaznu situaciju. Kako kaže, to postepeno deprimira celo tržište.
– Sada su veliki trgovci u ulozi kupaca i takođe imaju dominantan položaj i u stanju su da postavljaju uslove. Proizvođači nemaju izbora, jer svoju robu mogu da prodaju ili tom trgovcu, ili da je ne prodaju nikome.
-----------------------------------------------------------
Proizvođači finansiraju trgovce
Veliki trgovinski lanci koristeći svoj položaj na tržištu imaju mogućnost da krše dogovor sa proizvođačima i da im robu plate čak i posle 180 dana, tvrdi za „Politiku” dr Božo Drašković, naučni saradnik Instituta ekonomskih nauka.
Šta to znači za proizvođače?
Na taj način proizvođači bukvalno finansiraju trgovce. Benefit koji ostvaruju trgovci od dobavljača je veliki. U periodu dok čeka novac za svoju robu, proizvođač mora da podigne kredit da bi proizvodio. I dok, s jedne strane, plaća visoke kamate bankama na zajmove, s druge strane beskamatno kreditira trgovce.
Vi to nazivate nevoljnom kartelizacijom?
Da. Protiv svoje volje proizvođači moraju da pristanu na takva pravila, jer nemaju izbora. Opet, mali trgovci su korektni. Oni čak plaćaju robu avansno, ili sa rokom od sedam dana. Takvi su uslovi na našem tržištu.
Kakva je praksa u svetu?
Ne bi trebalo da rokovi naplate budu duži od dva meseca. Ni jedna roba ne stoji toliko u magacinu. Međutim, nije to samo srpski recept odlaganja naplate. Taj problem postoji i u svetu. Na primer, Volmart ima praksu dugačkih rokova naplate. Jednostavno, pozicije su se promenile. Do pre nekoliko decenija proizvođači su bili dominantni. Sa razvojem modernih trgovinskih lanaca, stvar se okrenula.
-----------------------------------------------------------
Šuković: Nedostaje konkurencija
Trgovci imaju moć da ucenjuju proizvođače, privilegovanu poziciju da diktiraju uslove, smatraju ekonomisti. Rezultat toga će biti slabljenje realnog sektora, dok će „virtuelni” finansijski i trgovački napredovati. Prema rečima Danila Šukovića, direktora Centra za ekonomska istraživanja u Institutu društvenih nauka, trgovci će ih eksploatisati i tlačiti dok svi ne propadnemo. On je rekao da će proizvođači gubitke nadoknaditi povećanjem cena, što znači da će potrošači plaćati skuplju robu.
– To ne može unedogled i naravno da će to uticati i na inflaciju. Ovo je dokaz da na tržištu nedostaje konkurencija i uslovi u kojima trgovci jure proizvođače za robu, a ne proizvođači trgovca za novac – objašnjava on.
-----------------------------------------------------------
Pad prodaje uzrok odlaganja plaćanja?
Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište ističe da će u ovakvoj situaciji pucati najslabije karike u lancu.
– Ako neko nekom duguje novac, a taj neko ne može da čeka, jer je i on dužan, moraće da propadne. To su slabosti našeg tržišta, a i znak da je svetska finansijska kriza zakucala i na srpska vrata. Moguće je i da je pad prodaje, a ne samo dominantan položaj, jedan od uzroka što trgovci ne plaćaju robu na vreme – kaže on.
Jelica Antelj - Anica Nikolić
[objavljeno: 19/11/2008]
