Izvor: Politika, 21.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Progonjen i od nacista i od komunista
Kruševac – Uglednog domaćina i zidara iz Varvarina Branka Miloševića (1903–1946) i njegovu porodicu nemačke okupatorske vlasti smatrale su saradnicima jednog od jugoslovenskih pokreta otpora (ravnogorskog), a posleratni komunistički režim ih je takođe proglasio (narodnim) neprijateljima. Pripadnici SS trupa zapalili su Brankovu kuću maja 1943. i odneli najvrednije stvari, a FNRJ ga je zbog "pomaganja oružanih bandi" (četničkog pokreta), 1946. osudila na smrt streljanjem, njegovu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << suprugu Radmilu (1903–1992) na 12, a ćerku Milicu (1924–2006) na 20 godina robije, uz konfiskaciju celokupne imovine. A koliko je taj deo kazne "pedantno" sproveden, pokazuje i deo spiska oduzetih stvari, na kome su se našli i "jedan običan krevet gvozdeni, četiri para cipela, jedna kecelja, jedan ćilim, tri kante masti, jedan čist sapun, 35 kg crnog brašna, jedno drveno korito, jedna karlica, jedna maramica, dva komada slanine, jedna porcija, dve šerpe, jedna krava, jedne karuce, 150 kg pšenice, četiri kg konopljane težine...". I Radmilina zlatna narukvica, porodična relikvija.
Iz Okružnog suda u Kruševcu, prošle nedelje, na adresu Nebojše Nikolića iz Kruševca, unuka Branka Miloševića, stiglo je rešenje kojim se utvrđuje da su pomenute presude Divizijskog vojnog suda Prve armije u Kragujevcu ništavne, kao i potvrda presude koju je izrekao Vrhovni sud FNRJ aprila 1946. Ništavnom su proglašene i pravne posledice, uključujući i kaznu konfiskacije imovine.
Tako je, više od 60 godina kasnije, rehabilitovana varvarinska porodica Milošević. Pred Okružnim sudom u Kruševcu pojavili su se brojni svedoci, koji su kazivali o Brankovom patriotizmu, odanosti kralju i otadžbini. Svedok Dušan Krstić (72) iz Varvarina setio se poslednjeg viđenja sa komšijom:
– Poslednji put sam video Branka kad su ga neki ljudi iznosili iz varvarinske Udbe. Nije mogao sam da hoda, jer je bio tučen, a rane su mu se ucrvljale – izjavio je Dušan Krstić.
Niko tačno ne zna kada je presuda izvršena, a još manje gde je Branko pokopan. Ćerka Milica je poslednji put videla oca u krugu kragujevačkog zatvora 13. maja 1946, gde je i sama bila zatočena. Niko, ni do danas, nije potvrdio da je Branko za vreme rata "bio pod oružjem".
– Mene i mog brata Dušana gotovo ceo radni vek je pratila etiketa "četnički unuk" i sve što je uz to išlo. Ova presuda mi je, ipak, donela nekakav duševni mir, jer svedoči da se ljudima sudilo zbog ideologije. Mnogo nam je žao što naša majka Milica nije dočekala ovu presudu. Preminula je prošle godine – kaže za "Politiku" Nenad Nikolić, diplomirani saobraćajni inženjer, koji je, uz pomoć advokata Branka Unjića, vodio spor za rehabilitaciju.
Divizijski vojni sud osudio je Brankovu suprugu Radmilu na "kaznu lišenja slobode s prinudnim radom u trajanju od 12 godina i na gubitak političkih i građanskih prava u trajanju od 10 godina po izdržanoj ili oproštenoj glavnoj kazni", a njihovu ćerku Milicu na čak 20 godina lišenja slobode, naravno s prinudnim radom i, takođe, desetogodišnje oduzimanje političkih i pojedinih građanskih prava. Obrazloženje ovih presuda navedeno je u tri tačke: pomaganje oružanih bandi i davanje skloništa, ometanje vlasti u hvatanju oružanih bandi i obaranje tekovina narodnooslobodilačke borbe". Radmili Milošević se stavlja na dušu i činjenica da je "bila upoznata o radu njene kćeri u protivnarodnoj organizaciji".
Zatvorsku kaznu Radmila i Milica su izdržale u posebnom krilu Zabele u trajanju od osam godina. Nebojša se seća njihovih kazivanja da su im najteže padali skojevski uzvici u Varvarinu "na smrt, na smrt", prilikom odvođenja na suđenje, a potom, na izdržavanju kazne, utovar u stočne vagone i kopanje kanala po Hrvatskoj, uz podrugljive podsmehe "onih koji su ustaške uniforme brzo zamenili civilnom odorom".
Ipak, majka i ćerka su preživele golgotu. Uz obavezno sedmodnevno javljanje Udbi i život u pregrađenoj staji, uspele su da ponovo podignu zapaljeni dom. Milica se udala i rodila dvojicu sinova, Nebojšu i Dušana, koji su i dočekali rehabilitaciju svoje majke, bake i dede.
[objavljeno: ]
