Izvor: Beta, 10.Mar.2020, 17:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Profesor istorije medicine: Pandemije menjaju istoriju

U svojoj novoj knjizi "Epidemije i društvo: Od 'Crne smrti' do danas", Frenk M. Snouden, profesor istorije istorije i istorije medicine na američkom Univerzitetu Jejl, analizira kako je izbijanje bolesti oblikovalo politiku, uništavalo revolucije, ali i ukorenjenu rasnu i ekonomsku diskriminaciju, piše časopis "Njujorker".Snoudenova knjiga - izveštaj po vekovima i kontinentima, objašnjava kako su društvene strukture omogućavale širenje bolesti."Epidemije nisu slučajni događaji koji ćudljivo i najednom pogađaju društva", piše on. "Naprotiv, svako društvo stvara svoje specifične slabosti.., a epidemije su ogledalo koje pokazuje ko smo i kakvi smo u stvari".Epidemije pokreću pitanja koja su duboka. Na primer, rekao je Snouden, epidemija kuge u 14. veku pokrenula je pitanje odnosa prema Bogu, jer kako je moguće da se mudrom, sveznajućem i svemoćnom božanstvu dogodi kuga i da pritom to bog još dopusti da se muče i umiru deca u ogromnom broju?Potom je bubonska kuga, takodje u 14. veku, ubila polovinu stanovništva čitavih kontinenata što je imalo ogroman uticaj na potonji dolazak Industrijske revolucije, na ukidanje ropstva i kmetstva.Epidemije, kao i sada, s koronavirusom, imaju ogromne efekte na socijalnu i političku stabilnost, uticale su i na izbijanje i na ishod ratova, naveo je Snouden.Rekao je da "bolesti ne pogađaju društvo nasumično i ...

Nastavak na Beta...