Izvor: Politika, 06.Okt.2011, 23:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Produženi boravak preka potreba za sve mlađe osnovce

Beograd zagovara ideju da se đacima trećeg i četvrtog razreda i zvanično omogući organizovan ostanak, učenje i kreativan rad u klupama i posle časova

U osmoletkama u kojima ne postoji celodnevna nastava roditelji učenika vape za organizovanjem produženog boravka, ali ne samo za đake prvog i drugog razreda kako predviđa Ministarstvo prosvete i nauke, nego i za osnovce trećeg i četvrtog. Osim „evropskog radnog vremena” koje roditelje neretko zarobi koji sat duže, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ključno za porast želje da mlađi školarci što duže ostanu na sigurnom je to što mame i tate nemaju kome da poveravaju decu na čuvanje posle časova. Otuda angažovanje Beograda da se đacima trećeg i četvrtog razreda i zvanično omogući organizovan boravak u školama i kada se časovi završe.

Sekretarijat za obrazovanje tražio je od aktiva direktora osnovnih škola u svakoj opštini da dostave podatke o broju škola u kojima se realizuje produženi boravak u prvom i drugom razredu, ali i u trećem i četvrtom. Zatim da navedu kuće znanja gde postoji interesovanje da trećaci i četvrtaci posle časova ostanu sa učiteljima, kao i nazive i broj škola koje imaju prostora za organizovanje takve nastave.

– Preka potreba za produženim boravkom učenika postoji u svim školama u kojima nema celodnevne nastave. Prosvetni radnici, da ne bi poslali decu samu na ulicu i da bi izašli u susret roditeljima, oglušuju se o odluku prosvetnih vlasti da se boravak organizuje samo za đake prvog i drugog razreda. U raznim kreativnim i obrazovnim radionicama, koje su paravan za produženi boravak, zadržavaju i đake trećeg i četvrtog razreda dok roditelji po njih ne dođu – pojasnila je Olivera Abadić, predsednik aktiva direktora osmoletki Starog grada.

U trećem i četvrtom razredu uči oko 30.000 beogradskih osnovaca. Utvrđeno je da u većini osmoletki postoji potreba da posle časova borave u školi. Ali ne znači da će svi ostajati u učiteljskom krilu posle redovne nastave, kao što mogućnost da uče i druže se u produženom boravku ne koriste ni svi đaci prvog i drugog razreda. Ideja o produžavanju boravka u školi za trećake i četvrtake pokrenuta je na inicijativu odborničke grupe LDP-a u Skupštini grada. O realizaciji projekta počeli su razgovori u Sekretarijatu za obrazovanje. Sutra će se tim povodom sastati predstavnici grada i roditelja prestoničkih osnovaca, kaže Jovana Mehandžić, član Gradskog veća, ističući da je Beograd nameren da ovo pitanje sistemski reši. Ali, to neće moći bez podrške prosvetnih vlasti.

Na stav Ministarstva prosvete i nauke o ideji prestonice da se produženi boravak omogući đacima trećeg i četvrtog razreda moraće da se pričeka. Upitani da li smatraju da treba omogućiti produženi boravak za sve đake mlađih razreda ili misle da to nije neophodno za trećake i četvrtake, juče su kazali da još ne mogu da odgovore. Nisu sporili da iz godine u godinu raste zainteresovanost.

– Glavni razlozi za to su radno angažovanje roditelja i njihova briga za bezbednost dece. Osim toga, roditeljima je važno i da đaci imaju stručnu podršku za čiju je organizaciju odgovorna škola koja na osnovu iskustva i kapaciteta nudi produženi boravak ili celodnevnu nastavu – objasnila je Gordana Cvetković, načelnik Školske uprave Beograda.

Na koji način se ideja prestonice o dužem boravku u kućama znanja za đake trećeg i četvrtog razreda može utemeljiti u zakonske okvire razmatraće se iduće nedelje sa nadležnima u Ministarstvu prosvete i nauke, kaže Jovana Mehandžić. Uverena je da će do kraja prvog polugodišta, bar u školama gde je najpotrebnije, početi da rade grupe produženog boravka za trećake i četvrtake. Kada će taj vid nastave zaživeti u svim školama prestonice ipak zavisi i od budžetskih mogućnosti.

Produženi boravak za školarce roditelji inače ne plaćaju, ali je činjenica da „produženi rad” učitelja, pribor za vannastavne aktivnosti, bar jedan obrok za đake... nisu besplatni. A ko će za to da izdvoji novac? Beograd, roditelji, donatori...?   

– Razmišljamo o tri ili četiri „scenarija” i još prikupljamo detaljne podatke o tome šta koliko košta. Krajem oktobra mislim da ćemo imati konkretan predlog i rešenje koje će biti najbolje za roditelje, obrazovni sistem i javnu potrošnju – obrazložila je Mehandžićeva.

M. Simić-Miladinović

objavljeno: 07.10.2011.

Nastavak na Politika...

Kurir: RODITELJI PODRŽALI PREDLOG ZA UVOĐENJE PRODUŽENOG BORAVKA