Izvor: B92, 12.Nov.2016, 18:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Procesi protiv političara u Srbiji često veoma dugo traju
Hapšenje Uroša Jankovića, visokog funkcionera DSS, poslednje je u nizu privođenja političara zbog sumnje da su učestovali u raznim prevarama.
Istraživali smo koliko je srpsko pravosuđe pripremljeno za takve predmete.
Pre pet dana još jedan senzacionalan naslov o hapšenju čoveka iz politike.Tužilaštvo ga tereti da je, sa još petoro osumnjićenih ućestvovao u malverzacijama sa parcelama na opštini Čukarica, čime je golman fudbalske reprezentacije Vladimir >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Stojković prevaren za 245 hiljada evra. Pušten, nakon tri dana, pošto je plaćena kaucija, kaže da se i na policijskom snimku vidi da nije pristao da primi novac.
"Imam osećaj kao da se ponavlja ona stara mantra - kriv si, nisi kriv, dokazi da nisi kriv. Postoji audio i video snimak i ja se nadam da ce taj video i audio snimak ugledati svetlost javnosti, ja ne želim da sad pričam, taj snimak će sve pokazati", kazao je Janković.
"To je apsolutna neistina, obzirom na to da je upravo moj klijent Uroš Janković odbio da primi taj novac, koji je očigledno bio namenjen samo za hapšenje", naveo je advokat osumnjičenog Jankovića Momčilo Minić.
Dok se čeka dalje postupanje Tuzilaštva, koje sem za Jankovica i još jednog osumnjicenog, u slučaju ostalih petoro okrivljenih nije tražilo pritvor, ostaje činjenica da procesi protiv političara u Srbiji često veoma dugo traju. Dugogodišnji advokat Vladimir Gajić upozorava da se često najavljuju hapšenja vezana za korupciju, bez pravih sudskih rezultata na kraju.
"Bila je ta priča o 24 privatizacije koje su sporne, najavljivalo se na velika zvona u predizbornim kampanjama kako će to sve da bude razrešeno. Na televiziji smo pratili poznate biznismene i političare koje je policija privodila na saslušanja. Na kraju, od svih tih predmeta su samo dva ili tri procesuirana", naveo je Gajić.
Veliki problem je u tome što u Državnom veću tužilaca, koje predlaže tužioce, sede i predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti, smatra Gajić.
"Jedini put da se postavi neki osnov ka nekom samostalnom tužilaštvu, isto tako i sudstvu, je da niko ne učestvuje u njihovom izboru sem njih samih. Znači, ne sme da učestvuje ni zakonodavna vlast, ni izvršna vlast, ni advokati", dodaje on.
30 javnih tužilaca u osnovnim i visim tužilaštvima u Srbiji trenutno je u funkciji vršioca dužnosti i njima za mesec dana ističe mandat.
