Izvor: RTS, 21.Feb.2009, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privredni rast u Srbiji manji od jedan odsto
Očekivani privredni rast u Srbiji za 2009. godinu između 0,5 i jedan odsto, kaže savetnik srpskog premijera za ekonomska pitanja Jurij Bajec. Rebalans budžeta realan jer je projektovan na planiranom privrednom rastu od tri odsto. Moguće proširenje prvobitnog aranžmana sa MMF-om, navodi Bajec.
Savetnik srpskog premijera za ekonomska pitanja Jurij Bajec izjavio je da se u Srbiji u ovoj godini može očekivati privredni rast između 0,5 i jedan odsto i ocenio da su ranije prognoze >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << o privrednim kretanjima u 2009. godini bile "suviše optimistične".
Bajec je u izjavi Tanjugu rekao da je zbog toga od aprila realno očekivati rebalans budžeta jer je on projektovan na planiranom privrednom rastu od tri odsto u ovoj godini, ali i da bi pre toga trebalo da se sa MMF-om ugovori novi aranžman o povlačenju dve milijarde dolara, što je zapravo preduslov za rebalans.
"Pretpostavljam da bi se do aprila završili pregovori sa MMF-om i da bi na osnovu toga moglo da se ide na rebalans budžeta", dodao je Bajec.
Prema njegovim rečima, računice na osnovu kojih je napravljena prvobitna projekcija rasta bruto društvenog proizvoda (BDP) od tri odsto za 2009. godinu, na osnovu čega su i napravljene projekcije budžeta, nisu bile realne, na šta ukazuju i kretanja u prvim mesecima ove godini i smanjeni budžetski prihodi.
Zaduživanje jedno od mogućih rešenja
Bajec je naglasio i da je kada je reč o rebalansu, manevarski prostor za umanjenje rashodne i povećanje prihodne strane sužen, pa je zbog toga i "zaduživanje jedno od mogućih rešenja", kao i povećanje budžetskog deficita.
Na pitanje, koliki procenat budžetskog deficita bi se mogao očekivati u rebalansu budžeta, Bajec je odgovorio da bi on iznosio oko tri odsto BDP-a.
Prema njegovoj oceni, isključena je kao mogućnost povećanje PDV-a sa sadašnjih 18 odsto, što je stav privrede "jer bi to uticalo na poslovanje ali i na rast cena".
"Sa druge strane, i na rashodnoj strani već su skresani svi elementi potrošnje budžeta, tako da umanjenje već zamrznutih plata i penzija i ugrožavanje realizacije infrastrukturnih projekata ne bi bilo dobro rešenje", smatra Bajec.
Moguće proširenje prvobitnog aranžmana sa MMF-om
Savetnik srpskog premijera za ekonomska pitanja je precizirao da bi se od MMF-a zatražilo proširenje prvobitnog aranžmana na oko dve milijarde evra (2,5 milijardi dolara), kao i da bi se taj novac isključivo koristio za pokriće deveznih rezervi zemlje. U krajnjoj liniji sredstva bi bila korišćena za stabilizaciju kursa dinara.
Bajec je naglasio da se o makrofinansijskoj podršci budžetu razgovora sa Evropskom unijom i to o dobijanju 400 miliona evra, kao i i povlačenju dodatnih sredstava od Svetske banke u iznosu od 300 miliona dolara.
"Dobijanje tih sredstava od Evropske unije, uslovljeno je sklapanjem aranžmana sa MMF-om", ukazao je Bajec.
"Očigledno da će MMF, imajući u vidu ovakve razmere krize u svetu morati da ima fleksibilnija razmišljanja o načinima i uslovima kreditiranja", rekao je Bajec i dodao da će se verovatno razmišljati u svetskim okvirima o mogućnosti rekonstrukcije osnovnih svetskih finansijskih institucija.
Bajec je upozorio i da kretanja na početku godine ukazuju da će inflacija biti veća "od prvobitno planirane od osam odsto - plus minus dva odsto".
