Izvor: Blic, 28.Sep.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privatni starački domovi van kontrole
Banjaluka - Koliko u RS trenutno ima privatnih staračkih domova, niko pouzdano ne zna, mada iz uprava javnih gerijatrijskih centara upozoravaju da u poslednje vreme niču kao pečurke. Razlog je, tvrde, što njihovo osnivanje niko ne kontroliše, pa ih vlasnici otvaraju u stanovima i napuštenim kućama, ne poštujući ni minimum standarda.
U Ministarstvu zdravlja RS priznaju da aktuelni Zakon o socijalnoj zaštiti ne precizira postupak osnivanja privatnih staračkih domova, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uveravaju da će ta materija biti bolje regulisana novim zakonom. A taj predlog novog zakona se, inače, četiri godine vuče po ladicama Ministarstva.
Direktor Socijalno-gerijatrijskog centra u Banjaluci Vinko Lolić tvrdi da nema ništa protiv otvaranja privatnih staračkih domova, ali upozorava da se radi o „nelojalnoj konkurenciji koja je apsolutno bez kontrole”.
„Da biste se bavili ovim poslom, morate da poštujete određene standarde - morate imati tehničku službu, kuhinju, zdravstvene radnike, socijalne radnike" Privatni domovi imaju mali broj zaposlenih i njihova usluga je veoma diskutabilna”, kaže Lolić.
S obzirom na to da je osnivanje privatnih domova poprilično neuređena oblast, Lolić tvrdi da će tražiti od Ministarstva zdravlja da i privatnici budu pod strogom kontrolom države. Kaže da bez licence niko ne bi smeo da se bavi ovim poslom, kao što je sada slučaj. „Potrebni su nam novi kapaciteti, to nije sporno. Međutim, oni se moraju planski osmišljavati, a ne da se u jednom mestu otvori 15 domova, a onda imate prazninu od 500 kilometara, gde ih uopšte nema. Reč je o socijalno osetljivom pitanju i zato mislim da svi starački domovi moraju biti pod kontrolom Vlade RS”, kaže Lolić.
Koliko trenutno u RS ima privatnih domova, ne znaju ni u Ministarstvu zdravlja. Tvrde da sada njihov rad nije u nadležnosti ovog ministarstva. Sada se, kažu, privatni domovi osnivanju prema rešenjima opština. „Nacrt novog zakona o socijalnoj zaštiti RS predviđa uređenje ove oblasti, tako da će postojeće ustanove u privatnom vlasništvu morati da ispune vrlo precizne standarde pre početka rada i registrovanja”, navode u Ministarstvu zdravlja. Međutim, kad će ovaj zakon biti usvojen, još nije poznato s obzirom na to da je u formi nacrta usvojen još u novembru 2008, ali kao predlog još nije došao na dnevni red Parlamenta RS.
Vlasnik Centra za pružanje nege i pomoći u kući „Sveti Nikola” u Turjaku kod Gradiške Dragutin Stanišljević tvrdi da njegov dom zadovoljava sve standarde, a u porodici ima medicinski kadar koji posle posla dolazi da radi u ovom domu. Tvrdi da je njegov dom registrovan u opštini Gradiška, ali da na ovom području ima još nekolicina koji čekaju registraciju. „Kontroliše nas i komunalna policija, kao i sanitarna inspekcija. Sve mora da odgovara uslovima, posebno jer je reč o starim ljudima”, tvrdi Stanišljević.
Inače, iz godine u godinu sve je više korisnika staračkih domova, a kapacitet za celu RS, računajući i privatne domove, ne prelazi ni 1.000 ležajeva. U četiri staračka doma koja su po patronatom države trenutno je smešteno 640 starih.
Predsednik Udruženja penzionera RS Rade Rakulj kaže da se u RS malo vodi računa o starima, a posebno je nezadovoljan smeštajem u privatnim domovima. „Uslovi i sadržaj koji nude državni domovi su mnogo bolji i kvalitetniji. Za one koji su smešteni u privatnim staračkim domovima, osim njihovih porodica, niko drugi ne brine jer privatni smeštaj nema nikakvu društvenu potporu. Trebalo bi mnogo više učiniti da taj život ne bude samo hrana i spavanje, nego da postoji i duhovni i zabavni sadržaj. Međutim, toga nema”, kaže Rakulj.
Smeštaj od 595 do 800 KM
Smeštaj u državnim staračkim domovima košta od 595 do 650 KM. Usluge najskuplje plaćaju nepokretni i osobe koje zavise od tuđe pomoći. Za stare koji nisu u mogućnosti da sami brinu o sebi, smeštaj u nekim domovima finansiraju centri za socijalni rad. Cena smeštaja u privatnim staračkim je od 600 do 800 KM.
