Izvor: RTS, 14.Jan.2010, 17:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prijavljivanje imovine važno za EU
Jedan od osnova za ocenu vladavine prava zemalja članica i kandidata EU jeste i prijavljivanje imovine javnih funkcionera, izjavila potpredsednica Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Tanja Miščević.
Potpredsednica Evropskog pokreta u Srbiji i potpredsednica Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Tanja Miščević izjavila je danas da je u EU prijavljivanje imovine javnih funkcionera jedan od osnova za ocenu vladavine prava zemalja članica i kandidata.
Miščevićeva >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je rekla da je prijavljivanje imovine funkcionera obaveza prema Evropskoj uniji EU i da problemi u njenom ispunjavanju mogu imati negativne efekte u nacionalnom i širem okviru, ali i za pojedinca koji može biti pozvan na krivičnu odgovornost.
Miščevićeva je dodala da ne postoji evropski propis o načinu na koji se kontroliše i sprovodi borba protiv korupcije čiji je važan deo i prijavljivanje imovine javnih funkcionera i da su države članice dužne da tu kontrolu sprovode svojim nacionalnim propisima.
"Borba protiv korupcije unutar EU, a posebno novih država članica jako je važno pitanje, predstavlja ocenu vladavine prava u tim zemljama i predmet je velikih kontrola i analiza, posebno kada je na dnevnom redu izbor članova Evropske komisije", rekla je Miščevićeva.
Prema njenim rečima, u procesu izbora kandidata za funkcionere u evropskim institucijama kontroliše sprovođenje postupka prijavljivanja i u vreme dok su oni obavljali funkcije u svojim državama.
Miščevićeva je rekla da značaj tog pitanja potvrđuje i slučaj bugarske kandidatkinje za evropskog komesara Rumijane Želeve od koje su poslanici Evropskog parlamenta zahtevali da objasni glasine o neprijavljenoj imovini.
Potpredsednica Odbora Agencije za borbu protiv korupcije je naglasila da su u postupku prijavljivanja imovine važni preciznost i ispravnost i da u slučaju Želeve problem može biti to što nije na odgovarajuć način prijavila imovinu, ili ta prijava nije adekvatno stavljena na uvid javnosti.
Miščević je ukazala da Bugarska, kao i Rumunija, imaju ograničenje po ugovoru o stupanju u članstvo EU i da im može biti ograničen priliv iz različitih fondova ukoliko Evropska komisija konstatuje da postoje problemi u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.
"Najgora negativna posledica za Želevu jeste da parlament ne prihvati njenu nominaciju za člana Evropske komisije, što je veliki udarac na njen kredibilitet, buduću karijeru i ostaviće duboki pečat u njenom daljem bavljenju politike", rekla je Miščević.
