Izvor: Studio B, 13.Apr.2012, 23:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Priča koja je predvidela nesreću "Titanika"
Ovo je priča o izmišljenom brodu koja je napisana 14 godina pre nego što je "Titanik" zaplovio.
Bio je najveći brod svog doba i opisivan kao "najveće dostignuće čoveka". Njegovo prvo putovanje završeno je naglo i tragično kada je udario u ledeni breg u severnom Atlantiku i kada je nastradala većina putnika i članova posade.
Ovo je priča o izmišljenom brodu koja je napisana 14 godina pre nego što je "Titanik" zaplovio. Reč je, kako prenosi AP, o noveli >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << iz 1898. godine "Futility" (Beskorisnost) američog pisca Morgana Robertsona o ukletom brodu "Titanu". Priča je posle nesreće "Titanika" 1912. dobila mitski status među stručnjacima i zaljubljenicima u istoriju "Titanika".
Robertsonova priča prepuna je detalja koji čitaocima koji znaju za "Titanik" deluju nadrealno. Osim sličnosti u imenu, oba broda su gotovo iste veličine, s tim što je "Titanik" 25 metara duži od "Titana". Oba broda mogla su da dostignu maksimalnu brzinu od dvadesetak čvorova i oba su imala samo minimalni broj čamaca za spasavanje i hiljade putnika na brodu.
Robertsonov opis porinjanja "Titana" mogao bi lako da bude prepis novinskih natpisa uoči prvog putovanja "Titanika". "Bio je to najveći brod i najveće dostignuće čoveka. U njegovu izgradnju i održavanje uložena je svaka nauka, profesija i zanat poznat civilizaciji", piše Robertson na samom početlu. Oba broda smatrana su nepotopivim i oba su potonula udarivši sredinom aprila u ledenu santu.
Zbog paralele između "Titana" i "Titanika" za Robertsona se verovalo da može da predvidi budućnost. Stručnjak za "Titanik" i profesor na Univerzitetu Vilfrid Lorijer, Pol Hejer smatra da se većina podudarnosti može objasniti boljim proučavanjem piščeve biografije. "On je bio neko ko je pisao o pomorskim stvarima. Bio je iskusan mornar. Video je kako brodovi postaju sve veći i u tome je video potencijalnu opasnost da jedan od tih mamuta udari u santu leda", rekao je Hejer.
Robertsonovo razumevanje trendova brodogradnje, kombinovano sa njegovim poznavanjem transatlantskog putovanja pružili su mu dovoljno materijala za priču o pomorskoj katastrofi. Finalni proizvod, međutim, nije fokusiran isključivo na "Titana". Radnja se u prvoj polovini priče događa na brodu ali se potom bavi duhovnim iskupljenjem i borbom da se psihički preživi nesreća kako u SAD tako i u Britaniji. Glavni lik priče je osramoćeni oficir koji se bori sa alkoholizmom, otkriva Boga i ljubav svog života posle nesreće "Titana".
Novela ima i neke prilično neobične akcione scene gde elisa broda preseče čamac na pola ili gde glavni junak ubija polarnog medveda kako bi spasao dete. "On nije veliki književni stilista. Moralizam, nemoguće situacije i slabi likovi. Jedina dobra stvar u priči su intrigantne informacije o brodu i njegovoj sudbini", rekao je Hejer o Robertsonu.
Nedostatak književne vrednosti priče dovelo je do toga da "Futility" bude gotovo zaboravljen posle objavljivanja, ali se posle nesreće "Titanika" njegova reputacija drastično izmenila, a Robertson je momentalno dobio reputaciju vidovnjaka.
Misterija Titanika
Izvor: Blic, 14.Apr.2012, 08:10
Vek pošto je „Titanik“ potonuo i pošto su sprovedene dve zvanične istrage, napisane mnogobrojne knjige i snimljeni filmovi, Amerikanci i dalje razmatraju šta je zaista dovelo do toga da „nepotopivi“ brod udari u ledeni breg i potone u kristalno jasnoj hladnoj noći...Kako prenosi AP, sada...
Poslednji tango na Titaniku
Izvor: B92, 14.Apr.2012
"Ovde Titanik! Ovde Titanik!..U opasnosti smo, tonemo", očajnički je ponavljao telegrafista Džek Filips. Drama je počela pred ponoć, u subotu,14. aprila 1912. godine u severnom Atlantiku, u vodama nedaleko od Njufaundlenda...Posada se u početku nije osvrtala na upozorenja koja su stizala sa drugih...
