Izvor: RTS, 07.Okt.2009, 00:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Predstavljen popis žrtava sukoba na Kosovu

Na Kosovu od 1998. do 2000. godine nastradala ili nestala 13.421 osoba, pokazuju preliminarni podaci Fonda za humanitarno pravo.

Od 1998. do 2000. godine, na Kosovu i Metohiji nastradalo je ili se vodi kao nestalo 13.421 osoba, navodi se u popisu žrtava sukoba na Kosovu koji je sačinio Fond za humanitarno pravo.

Prema podacima Fonda, najmlađa žrtva sukoba na Kosovu je jednogodišnji Rom Nađmedin Krasnići, koji je nastradao u porodičnoj kući u Obiliću 1999. godine, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << dok je najstarija žrtva Nada Vasić (81), koja je u avgustu 1999. godine nestala iz svog stana u Prištini.

O sudbini 1.886 osoba ni danas se ništa ne zna, a među nestalima je više od 500 Srba, Roma i ostalih nealbanaca, rezultat je popisa koji je danas predstavljen u Skupštini Beograda.

Od ukupnog broja žrtava, 10.533 su Albanci, 2.238 Srbi, 126 je nastradalih Roma i 100 Bošnjaka. Među žrtvama sukoba na Kosovu su i 40 Crnogoraca, 25 Aškalija, 18 Egipćana, 13 Turaka i 10 Mađara.

Prema podacima Fonda za humanitarno pravo nastradalo je i osam Goranaca, četiri Makedonca, a žrtve su i po dve osobe bugarske, češke, hrvatske, ruske i slovenačke nacionalnosti.

Stradali su i po jedan Slovak i Rusin, dok za 294 žrtve nije utvrđena nacionalnost.

Među žrtvama nealbancima najviše je civila, 1.390, a među njima je i 309 žena. Od 1998. godine do povlačenja srpskih snaga sa Kosova u junu 1999. godine, stradalo je 577 vojnika i 354 policajca, među kojima je i 13 Albanaca.

Danas predstvljeni rezultati popisa žrtava sa Kosova su preliminarni, a popis će biti zaključen 2010. do kada postoji mogućnost da se podaci dopune.

Dokument o stradanju ljudi 

Direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić rekla je da je popis trajni dokument i sećanje na sve koji su nastrdali ili se vode kao nestali na Kosovu.

"Ovo je dokument iz kojeg će moći da se vidi šta se sve dogodilo, kome se dogodilo i pod kojim okolnostima su ljudi stradali na Kosovu", kazala je Kandić.

Ona je dodala da je pravljenje takvih popisa zadatak države, ali kako se ona tog posla nije prihvatila ni posle Prvog ili Drugog svetskog rata, Fond za humanitarno pravo rešio je da preuzme tu odgovornost.

"Podatke smo sakupili zahvaljujući izjavama članova porodica ili svedoka koji su poslednji put videli nekog od stradalih ili nestalih", navela je Kandić.

Pomoćnica gradonačelnika Beograda Radmila Hrustanović rekla je da će grad, koliko je u njegovoj moći, nastaviti da pomaže porodicama nastradalih i nestalih sa Kosova.

Hrustanović je najavila da će na Savskom trgu biti postavljen spomenik žrtvama svih sukoba na prostorima bivše Jugoslavije, a idejni projekat tog spomen-parka već je završen.

Nastavak na RTS...